Милица Бабић Андрић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Милица Бабић-Јовановић)
Милица Бабић Андрић
Milica Babić1.jpg
Милица Бабић Андрић
Место рођењаБосански Шамац
  Аустроугарска
Место смртиХерцег Нови, СР Црна Гора
  СФР Југославија
СупружникНенад Јовановић(1933—1957)
Иво Андрић(1958—1968)

Милица Бабић Андрић (Босански Шамац, 2. септембар 1909Херцег Нови, 24. март 1968) била је српски костимограф и универзитетски професор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Иво Андрић и Милица Бабић на вест о Нобеловој награди
Гроб у Алеји заслужних грађана

Рођена је у трговачкој породици као ћерка Стевана и Зорке Бабић (1887 — 1974), рођене Писаревић, 2. септембра 1909. у Босанском Шамцу.[1]

Школовала се у Бечу 19251929. године на Школи за примењену уметност. Праксу је завршила у Паризу, у фабрици тканина „Родије” (франц. Rodier). Од 1930. до 1931. предавала је на Вишој женској занатској школи у Београду. Од 1. фебруара 1931. са прекидима до 1964. је била костимограф у Народном позоришту у Београду, као први школовани костимограф у српском позоришту[2], а за то време опремила је око три стотине драмских, оперских и балетских представа. Радила је највише са редитељима Бранком Гавелом, Јосипом Кулунџићем, Хугом Клајном, Рашом Плаовићем, сценографима Владимиром Жедринским, Станиславом Беложанским, Ананијем Вербицким и Миомиром Денићем.

Била је на уметничком усавршавању у Берлину од јуна 1939. до маја 1941, тада је била и модни дописник „Политике“. Од 1934. предавала је на Глумачкој школи београдског Народног позоришта, а после Другог светског рата била је професор костимографије на Академији примењених уметности и Позоришној академији у Београду (од 1950. године).

Сарађивала је са позориштима у Новом Саду, Нишу, Шапцу, Загребу, Сарајеву, Бањалуци, Скопљу, Дубровнику и Љубљани. На првој изложби позоришне сценографије 1938. године у павиљону „Цвијета Зузорић“ излагала је нацрте за 17 сценско-музичких дела.

Костимима је опремила филмове „Живјеће овај народ” (1947), „Сви на море” (1952), „Њих двојица” (1955), „Госпођа министарка” (1958) и „Мис Стон” (1958).

Као гост у Сарајевској опери, дала је костимографије за „Коштану” (1949), „Фигарову женидбу” (1950), „Жетву” (1950) и „Љубавни напитак” (1951).

За рад на пољу костимографије добила је Орден рада са златним венцем (1949), „Стеријину награду за костим” (1949) и плакету града Београда (1964).

Била је прво удата, 1932. године, за новинара, дипломату и преводиоца Ненада Јовановића (1907 — 1957), а после његове смрти удала се 27. септембра 1958. за књижевника Иву Андрића.[3]

Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, pp. 31, изд. Просвета, Београд 2009.COBISS.SR 170123788
  2. ^ Српски биографски речник, том 1, Матица српска. . Нови Сад. 2004. pp. 335,. ISBN 978-86-83651-49-8. 
  3. ^ 100 личности, људи који су променили свет, број 93. „Иво Андрић“, издат 19. јануара 2011, pp. 18, ISSN 1791-6127

Литература[уреди | уреди извор]

  • О. Милановић, П. Васић и А. Слијепчевић: Милица Бабић, уметник сценског костима (монографија), Београд 1973.
  • Српски биографски речник, том 1, Матица српска, Нови Сад године, одредница „Бабић-Јовановић, Милица“. 2004. ISBN 978-86-83651-49-8. стр. 335,.
  • Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд 2009, одредница „Бабић, Милица С.“ pp. 31,COBISS.SR 170123788
  • Народно позориште Сарајево: 1921-1971/одговорни уредник Убавић Влајко

Спољашње везе[уреди | уреди извор]