Јелена Савојска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелена Савојска
Formal portrait of Queen Elena of Montenegro.jpg
Датум рођења (1873-01-08)8. јануар 1873.
Место рођења Цетиње
Књажевина Црна Гора
Датум смрти 28. новембар 1952.(1952-11-28) (79 год.)
Место смрти Монпеље
Француска
Отац Никола I Петровић
Мајка Милена Петровић
Супружник Виктор Емануел III
Потомство Yolanda of Savoy, Mafalda of Savoy, Умберто II, Ђована Савојска, Maria Francesca of Savoy
Претходник Margherita of Savoy
Наследник Marie-José of Belgium

Јелена Петровић Његош или Јелена Савојска (1873—1952) је црногорска принцеза и претпоследња краљица Италије у периоду 1900—1946. Била је удата за италијанског краља Виторија Емануела III (1869—1947).

Биографија[уреди]

Рођена је на Цетињу 8. јануара 1873. године од оца Николе Петровића Његоша (1841—1921) и Милене рођене Вукотић (1847—1923). Прву младост је провела на руском царском двору. На пријему поводом венчања цара Николаја II је упознала напуљског принца Виторија Емануела III. Венчани су 24. октобра 1896.

Њихова деца су:

Чин преласка у римокатоличку цркву је обављен у цркви светог Николе у Барију. [1] Католички бискуп Ришар из Монпељеа иницирао је да се Јелена Савојска прогласи за светицу.[тражи се извор]

Преминула је 28. новембра 1952. у Монпељеу.

Други о њој[уреди]

Никшићки лист "Невесиње" од 20.5.1898. (стари календар) у 3. броју доноси податак из италијанских листова да су Словенци, поданици италијански, предали једну молбу Престолонасљедници Књегињи Јелени, да би она као Српкиња, порадила им слободу словенског језика у цркви и школи. Та је молба српски написана. То се односило на Словенце у долини Резије и Натизона. [2]

Дубровачки српски часопис Срђ доноси податак да је талијанска штампа писала о томе да је Јелена довела себи за дворску даму једну Српкињу да би имала с киме говорити својим матерњим српским језиком као и да се залаже за отварање катедре за српски језик на неком од италијанских универзитета. [3]

Иван Мештровић у својим мемоарима спомиње сусрет са Јеленом 1911. године (Међународна изложба у Риму):

„Говорите с Краљицом на својем језику, она је ваша. Краљица је, међутим, одговорила француски, а касније ми је прије одласка рекла испод гласа: Ја сам помало заборавила нашки. Била сам у Русији и, онда ја не говорим књижевно српски, него онао по нашки, "Како говору у Црну Гору". А онда, не бих ћела, да буде криво овијем овдема, јер и с министрима говорим по француски.”

[4]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Станко Петровић-Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Мирко Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Крстиња Врбица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Никола I Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Драго Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Анастасија Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Стана Мартиновић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелена Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Петар Перков Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Петар Вукотић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Стања Милић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Милена Петровић Његош
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Тадија Војводић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Јелена Војводић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Милица Павићевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Виторио Емануеле III
Victor Emmanuel III of Italy.jpg
11. новембар 1869. 28. децембар 1947.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Принцеза Јоланда
Princess Yolanda of Italy.jpg
1. јун 1901. 16. октобар 1986. Ђорђо Карло Калви
Принцеза Мафалда
Princess Mafalda of Italy.jpg
2. новембар 1902. 27. август 1944. Филип од Хесеа
Краљ Умберто II
Umberto II of Italy.jpg
15. септембар 1904. 18. март 1983. Мари Жозе од Белгије
Краљица Ђована
Joanna sabaudzka.jpg
13. новембар 1907. 26. фебруар 2000. Краљ Борис ІІІ
Принцеза Марија Франческа
María Francisca de Saboya.jpg
26. децембар 1914. 7. децембар 2001. Луиђи од Бурбон-Парме

Референце[уреди]

  1. Јововић, Иван (2012). Шимун Милиновић надбискуп Барски. pp. 234. (PDF). Матица црногорска. 
  2. Невесиње. Никшић. 1898. 
  3. Срђ, pp. 275. Дубровник. 1902. 
  4. Мештровић, Иван (1969). Успомене на политичке људе и догађаје, pp. 19. Загреб: Матица хрватска. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]