Пређи на садржај

Момчило Крковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Момчило Крковић
Лични подаци
Датум рођења(1929-03-12)12. март 1929.
Место рођењаМали Градац, Краљевина СХС
Датум смрти23. мај 2010.(2010-05-23) (81 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Уметнички рад
РегијаВајарство

Момчило Крковић (Мали Градац, 12. март 1929Београд, 23. мај 2010) био је српски вајар.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 12. марта 1929. године у Малом Градцу.[1] Завршио је Филозофски факултет Универзитет у Београду, Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду и специјални течај.[2] Током студија је путовао у Италију, Пољску и Аустрију.[2]

Самостално је излагао скулптуре у Варшави и Београду 1960,[3] Ријеци, Сисаку и Ваљеву 1961. и Београду 1966. године.[2] Излагао је на групној изложби на Првом бијеналу младих у Ријеци 1960, изложбама скулптура у Новом Саду, Суботици и Сомбору 1961, изложби „Југословенско савремено вајарство и сликарство” у Лозани 1962, Октобарском салону 1963—1969, Петнаестој изложби уметничких колонија у Бачкој Тополи и Међународном симпозијуму вајара у Аустрији 1963, Симпозијумом вајарства у Прилепу 1964, Бијеналу врњачке јесени, Међународној изложби ситне пластике у Хагу и изложби „НОБ у делима ликовним уметника Југославије” у Београду 1966, изложби скулптура у Бихаћу 1969, изложби „Форма вива” у Марибору 1970, Медитеранском симпозијуму у Лабину 1971—1972, изложбама скулптура у Загребу 1971, Љубљани 1972. и Југословенско–италијанској изложби скулптура у слободном простору у Београду и Милану 1973. године.[2] За израду споменика Дон Хосе Ватеу у Монтевидеу 1959, херојима Варшаве 1960, кикиндском одреду 1965. и подхумским жртвама у Ријеци 1968. је награђен признањима.[2]

Добитник је треће награде за споменик Крањчевића у Загребу 1961, треће награде за споменик Револуције у Љубљани и прве награде на југословенском конкурсу за споменик у Чачку 1962, награде Октобарског салона 1963, награда за мурал на Дому омладине Београда 1964. и за симбол града Сиска 1968. године.[2] Преминуо је 23. маја 2010. у Београду.[1]

Радио је споменик посвећен жртвама и борцима из Другог светског рата.[4] Поједини његови споменици су девастирани од стране хрватских снага током рата деведесетих.[5] Крковићев споменик у Новим Бановцима је девастиран тако што је по одлуци месног Субнор-а зазидан црним мермерним плочама и тако комплетно заклоњен.[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Momčilo Krković”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-15. Приступљено 2023-10-19. 
  2. ^ а б в г д ђ Простор '73. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1973. 
  3. ^ „Momčilo Krković”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-15. Приступљено 2024-01-28. 
  4. ^ „DA SE NE ZABORAVI | Časopis Prosvjeta” (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-28. 
  5. ^ „Bojna kroz povijest”. Banija Online (на језику: српски). 2023-10-02. Приступљено 2024-01-28. 
  6. ^ d.o.o, cubes. „Politike sećanja na klizavom terenu - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2024-01-28.  Спољашња веза у |website= (помоћ)