Ђурђу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђурђу, Ђурђево
Giurgiu
Giurgiu-clock-tower.jpg
Ђурђу - Торањ са часовником као заоставштина турске владавине градом
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Румунија
Округ Ђурђу
Становништво
Становништво
 — 2011. 61.353[1][2]
Географске карактеристике
Координате 43°54′03″ СГШ; 25°58′26″ ИГД / 43.900833° СГШ; 25.973889° ИГД / 43.900833; 25.973889Координате: 43°54′03″ СГШ; 25°58′26″ ИГД / 43.900833° СГШ; 25.973889° ИГД / 43.900833; 25.973889
Површина - км2
Ђурђу, Ђурђево на мапи Румуније
Ђурђу, Ђурђево
Ђурђу, Ђурђево
Веб-сајт
www.primaria-giurgiu.ro

Ђурђу или Ђурђево (румунски: Giurgiu) град је у Румунији. Она се налази у јужном делу земље, у историјској покрајини Влашка. Ђурђу је управно средиште истоименог округа Ђурђу.

Ђурђу је према последњем попису из 2002. године имао 69.345 становника.

Код Ђурђуа се налази једини данас постојећи гранични прелаз између Румуније и Бугарске преко веома дуге границе на Дунаву. Наспрам Ђурђуа се налази значајни бугарски град Русе.

Географија[уреди]

Град Ђурђу налази се у јужном делу историјске покрајине Влашке, у оквиру уже области Мунтеније. Ђурђу се образован у средишњем делу Влашке низије, на месту где се алувијална тераса низије најближе приближава Дунаву, што је ово место учинило погодним за његов прелазак и образовање трговишта, касније града.

Историја[уреди]

Срби у Ђурђеву[уреди]

У том живописном градићу на Дунаву било је много Срба.

Једну српску књигу набавили су у Букурешту, Срби купци из Ђурђева: Стелијан Георгију, Димитрије Христић, Христифор Стефановић.

Бугарску историјску књигу купили су у Букурешту 1836. године, тамошњи житељи: Константин Икономовић и Константин поп Лука.[3]

Живот Наполеонов који је описао Александар Дима, превео је 1850. године на српски језик Љубомир Ненадовић. Ту књигу су набавили тада у Рушчуку, боравећи послом, неки Срби из Ђурђева. Помињу се у списку пренумераната, које је окупио њихов земљак Јован Јовичић из Рушчука: Константин Анастасијевић експедитор солске компаније у Ђурђеву, Јова Ивелић "материјалиста" и трговац житарски у Ђурђеву и Австатије Антон трговац у Ђурђеву.[4]

Књигу руског историчара Гилфердинга, преведену на српски језик од стране Милићевића, набавили су у Букурешту Срби Ђурђевчани 1857. године. Били су то први људи места: Анастас Анастасијевић "староста" (кнез), Ђорђе Јовановић секретар код "старосте", Недељко Андрејевић трговац, Михаил Аврамовић комисионер, Никола Шљивић комисионер, Николај Поповић житељ, Максим Тодоровић житељ.[5]

Године 1871. затворено је Ђурђевачко српско училиште (школа). Покојни Григорије Поповић је завештао тој школи 300 златника аустријских годишње. Очекивало се да ће његов син наследник Николај Поповић то одржати.

Становништво[уреди]

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
39.19951.54474.19169.58761.353

Матични Румуни чине већину градског становништва Ђурђуа, а од мањина присутни су једино Роми.

Знаменитости[уреди]

Значај града Ђурђуа је велик тиме што је то најближа дунавска лука граду Букурешту (60ак km), као и гранично положај на магистралном правцу Букурешт-Софија.

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 08. 2013. 
  3. ^ Иван Кајданов: "Кратко начертаније на всеобшћата историја", Будим 1836. године
  4. ^ Александар Дима: "Наполеон Бонапарта или тридесет година Француске историје", Београд 1850. године
  5. ^ Гилфердинг: "Писма из историје Срба и Бугара", превод, Београд 1857. године

Спољашње везе[уреди]