Томислав I Трпимировић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Томислав I Трпимировић
Oton Ivekovic, Krunidba kralja Tomislava.jpg
„Крунисање краља Томислава“ (слика Отона Ивековића)
Место рођења Хрватска
Датум смрти oко 926.
Место смрти Хрватска
Династија Трпимировићи
Отац Мунцимир ?
Кнез Хрватске
Период око 913924.
Претходник Мунцимир ?
Наследник Трпимир II
Краљ Хрватске
Период око 924926
Наследник Крешимир I или Трпимир II

Томислав I Трпимировић је био кнез средњевековне Хрватске (од око 913. до око 924), оснивач и први владар (од око 924. до око 926) Краљевине Хрватске.[1][2] Он је један од најмоћнијих хрватских владара, али о њему постоји мали број података из примарних историјских извора. Највећи део његовог животописа је из пера хрватских историографа 19. века, који су често били вођени романтичарским и великонационалним идејама.[3]

Историјски извори[уреди]

О овом хрватском владару постоје подаци из свега неколико историјских извора:

  • у интитулацији папе Јована X намењеног далматинском свештенству, самом Томиславу и српском владару Захумља Михајлу Вишевићу, помиње се као "Тамислао" (лат. Tamislao). Реченица гласи "...док је у покрајини Хрвата и у крајевима Далмације био конзул краљ Томислав." (лат. ...consulatu peragente in provincia Chroatorum et Dalmatiarum finibus Tamislao rege.)[4]
  • у писму истога папе такође се наводи "... Томислав, хрватски краљ..." (лат. ...Tamislao, rege Chroatorum...)[4]
  • у 13. поглављу дела Историја Салонитанске цркве (лат. Historia Salonitana) Томе Архиђакона пише: "...у доба кнеза Томислава, Мартин је био надбискуп године Господње деветсто седамдесете у доба цара Теодозија и краља Држислава..."[5]
  • у једном од издања "Летописа Попа Дукљанина" ("Regnum Sclavorum") пише: "За време владавине Томислава угарски краљ по имену Атила покренуо је војску да га нападне. Али краљ Томислав је био храбар младић и снажан ратник и са њим је водио многе битке и увек га је побеђивао и нагонио у бег."[6]

У другим издањима, на истом месту се појављује уместо Томислава, имена: Полислав (...chomu bisse jme Polislavf.[7]), Себијслав (...cha mu ime bisse Sebijslavf...[8]), или на латинском "Sebeslavus rex"[8] и "Thomislavus rex"[7].

Занимљиво је да се ништа о хрватском владару Томиславу не налази у делу "О управљању Царством" (De administrando imperio) Константина Порфирогенита, који опширно пише о Хрватској тога времена, или пак код "оца хрватске историографије", Ивана Лучића, у "Шест књига о краљевству Хрватске и Далмације" (De regno Croatiae et Dalmatiae libri sex) из 1666. године. Иван Лучић је чак сматрао да су списи сплитских сабора фалсификати[9]. Такође, Томислава није поменуо ни хрватски хроничар Иван Томашић век раније, у свом делу "Chronicon breve regni Croatiae". Ипак, пре њих, Тома Архиђакон је први хроничар који помиње краља Томислава и сведочи да је за његова живота (1200—1268) постојало "нејасно, слабо сећање и знање о збивањима у 10. столећу."[4] Исти хроничар тврди да су тек Држислав и његови наследници називани краљевима Хрватске и Далмације.[4] Популаризацији Томислава као великог хрватског средњевековног владара, допринео је у 19. веку хрватски историчар Вјекослав Клаић у часопису "Хрватска липа" (чланак "Томислав, први краљ хрватски", Хрватска липа, бр. 21, год. I, 23. V (1875). стр. 170–172), "што је био незаобилазан фактор у процесу настајања хрватске националне свести." [10]

Време владавине краља Томислава[уреди]

Није поуздано одређено када је почео да влада. Први податак да је владао је писање архиђакона Томе Сплићанина: Године Господње 914. у време кнеза Томислава...[11] Из тога следи да је владао најкасније од 914. године, а из писања у Gesta Regum Sclavorum/Летопису попа Дукљанина да је владао дванаест пуних година, а умро у тринаестој години своје владавине, следи да је владао најдаље у 927.[12] Он мможда није био жив у време великог напада Бугара цара Симеона I на Хрватску 926. или 927. и намеће се претпоставка да је Томислав почео да влада око 913. a владао до око 926.[1][2] Према Gesta Regum Sclavorum/Летопису попа Дукљанина, Томислав је наследио власт над државом од свог брата.[13] Ипак, историчари већином мисле да је наследио око 910. Мутимира, који му је можда био отац.[14][15] Остаје нејасно да ли су и у каквом сродству били кнез Мутимир и Томислав. Између последњег појављивања Мутимира/Мунцинмира у писаним изворима 895. на једном натпису код Книна и првог појављивања Томислава 914. остају скоро две деценије празнине.[16]

Долазак кнеза Захарија и припајање Славоније Хрватској[уреди]

Прва деценија владавине Томислава прошла је изгледа без већих успеха, то јест скоро непримећено. То се променило од доласка кнеза Захарија Прибислављевића и Срба у Хрватску 924. Описујући напад Бугарске на Србију, Порфирогенит је записао: „Симеон посла другу војску ... против архонта Захарије, а заједно c њима и Часлава. Уплашивши се, Захарије тада побеже у Хрватску, а Бугари ... уђу у Србију и покупе сав народ ... али неки од њих [Срба] умакну и оду у Хрватску.”[17][18] Претпоставља се да је за кнезом Захаријем отишла у Хрватску 924. првенствено његова војна пратња и коњица Србије.[1][19] Порфирогенит у 31. глави DAI оставио је и један опис необично велике војске у Хрватској у време владавине Томислава и његовог првог наследника Крешимира I. Према старијем преводу, који је вероватно погрешан, у том опису пише: „Крштена Хрватска има коњице до 60 хиљада, пешадије до 100 хиљада, а до 80 сагена и до 100 кондура. Сагене имају по 40 људи, кондуре по 20 људи, a мање кондуре по 10 људи.”[20][21] То је укупно око 165.000 војника и данас већина историчара претпоставља да је војска Хрватске морала бити знатно мања.[22] Према другом објашњењу ради се о грешкама у критичком издању DAI и преводу, а Порфирогенит је писао o 3.000 коњаника и 40 000 пјешадинаца.[23] Људмил Хауптман повезао је велику војску из 31. главе DAI са извештајем који је могао бити послат из Хрватске у Цариград 924. то јест када је у њу стигао Захарије са својом коњицом, а изгледа и делом пјешадије.[24]

После доласка кнеза Захарија и српске коњице, коњица у Томиславовој Хрватској могла је постати дупло бројнија, а она је била пресудна у борбама са коњицом Мађара, који су упадали из Панонске низије у Хрватску почетком Х века и тако пљачкали своје суседе.[25] Gesta Regum Sclavorum/Летопис попа Дукљанина, потврђује да је Томислав водио више борби са Мађарима, а додаје да је приморао владара Мађара да побегне.[26] Опис да је владар Мађара побегао после сукоба са Томиславом, писање Порфирогенита о необично великој војсци у Хрватској и звање краља које се јавља уз име Томислава 925. довели су до уверења да је до тада Томислав, са великом војском коју је имао, победио Мађаре, припојио Славонију до Драва својој држави и прогласио се за краља.[27]

Претпоставку да је припојио Славонију углавном су прихватили и у својим делима навели многи домаћи и светски историчари, али без икаквих доказа из примарних историјских извора о његовом владању на просторима данашње Славоније[28][29].

Проглашење за краља, црква и Далмација[уреди]

Томислав се први пут спомиње као краљ rex 925. у писму папе Ивана X.[30] Из тога је замишљено да се крунисао или само прогласио за краља између 914. и 925.[31] Томислав је први хрватски владар који се јавља са титулом краља и помислило се да је још негде морало остати трага о тако значајној промени. У делу Gesta Regum Sclavorum, које је познатије под именом Летопис попа Дукљанина описано је крунисање Светоплека за краља, вероватно на Дувањском пољу.[32] Краља са именом Светоплек код Јужних Словена није било. Због тога се помислило да је име погрешно уписано, али да се описује стварно, или измишљено крунисање Томислава, то јест да је он на Дувањском пољу био стварно крунисан, или само проглашен за краља.[33] Данас, нема потврде да је добио краљевску круну од папе, или Византије и претпоставља се да је био краљ, али без потпуне међународне потврде. На одлуку Томислава да се прогласи за краља могли су утицати долазак српског кнеза Захарија Прибислављевића са делом војске Србије и народа 924. у Хрватску, али и успех у припајању Славоније и претпоставља се да се прогласио за краља 924. или 925.[34]

Неки историчари претпостављају да је Византија предала Томиславу своје градове у Далмацији,[35] али други одбацују могућност да се то догодило.[36]

Надаље, хрватска историографија сматра да је Томислав на великим црквенонародним саборима у Сплиту подржао латинско свештенство, сплитску надбискупију и укидање словенског богослужења, чиме је противно залагањима нинског бискупа Гргура и међу Хрватима укинуто богослужење на словенском језику. На тим саборима, као што је претходно наведено, поред Томислава је учествовао као представник захумских Срба, Михајло Вишевић. То присуство неки су произвољно тумачили његовим вазалним односом према Томиславу. Премда је тешко дати реалну слику обима и снаге Томиславове државе услед шкртости података о том времену, ипак се из успешних борби са Симеоном, који је у то доба био најмоћнији владар на Балканском полуострву, као и помињања војне силе којом је она располагала у спису О управљању Царством византијског цара Константина Порфирогенита (913—959), може закључити да је она у његово време била значајан војни фактор у том делу Европе.

Сукоб са Бугарима цара Симеона[уреди]

Због пружања уточишта Захарију и Србима 924. Томислав је дошао у сукоб са бугарским царем Симеоном Великим (893-927). Нарочито после заједничке победе над Мађарима, Захарије и Срби у Хрватској нису могли мирно посматрати опустошену Србију, под влашћу бугарског цара и вероватно су ушли у њен западни део Босну. Због тога, цар Симеон је послао војску 926. или почетком 927. против Хрватске, али је бугарска војска потпуно поражена.[37] Потпуни пораз бугарске војске, тада најјаче на Балканском полуострву, показује да писање Порфирогенита о необично великој војсци у Хрватској око 926. није потпуна измишљотина. Хрватска историографија сматра да се Симеоновва војска сукобила управо са краљем Томиславом и негде на простору данашње Босне и Херцеговине, о чему такође нема никаквих података[38], али постоји мишљење да је у време сукоба 926. или 927. краљ у Хрватској био Крешимир I.[39]

Популарна представа[уреди]

Плоча у спомен крунисања краља Томислава у Дубровнику

Као што је већ претходно речено, популаризацији Томислава у хрватском народу допринели су романтичарски и родољубиво настројени хрватски историографи у 19. веку, пре свега Фрањо Рачки, Иван Кукуљевић, Вјекослав Клаић, Тадија Смичиклас и други. Према тврдњама уваженог хрватског историчара Иве Голдштајна, на темељу многих посредних и прилично непоузданих података, Иван Кукуљевић је настојао да створи утисак како је хрватска држава ојачала баш у време Томислава, те је њене границе "размакнуо до Драве и Дунава"[38]. Вјекослав Клаић у својој "Повијести Хрвата" није зазирао чак ни да у то дело уврсти приче и легенде о томе како је "по свој прилици била прослављена крунидба краља Томислава на Дувањнском пољу."[40] Нешто доцније, у Томиславову част, град Дувно у Босни и Херцеговини преименован је у Томиславград, пошто се у романтичарској традицији сматрало да је у његовој близини овенчан за краља, иако о томе нема потврде у историјским изворима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Логос (2017), стр. 97-98.
  2. 2,0 2,1 Логос (2018), стр. 6-7.
  3. ^ Fine (1991), стр. 248.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Goldstein (1985), стр. 24.
  5. ^ Toma Arhiđakon, Historia Salonitana, Književni krug, Split, 2003, XIII-4. стр. 55.
  6. ^ Живковић (2009), стр. 67.
  7. 7,0 7,1 Живковић (2009), стр. 66.
  8. 8,0 8,1 Живковић (2009), стр. 68.
  9. ^ Ioannis Lucii Dalmatini De Regno Dalmatiae et Croatiae Libri Sex, Amstelaedami, 1666, lib. II, cap. VI. стр. 73–75.
  10. ^ Goldstein (1985), стр. 25.
  11. ^ Arhiđakon Toma (2003), стр. 60-61.
  12. ^ Кунчер (2009), стр. 66-67. "Thomislavus rex ... XIII anno regni sui mortuus est." У преводу: "Томислав краљ ... тринаесте године владавине своје умро је".
  13. ^ Кунчер (2009), стр. 66-67. Regnavitque frater eius Thomislavus pro eo.
  14. ^ Шишић (1916), стр. 45-46. "Мутимира наслиједи Томислав (o. 910. do 930.), по свој прилици његов син.
  15. ^ Голдштајн (1995), стр. 274. Голдштајн пише да је "Мунцимира око 910. наслиједио Томислав".
  16. ^ Goldstein (1995), стр. 269-270. Мутимир/Мунцимир се у писаним изворима јавља прво 892. Други и последњи пут јавља се као "PRINCEPS MYNCIMYR" на каменом натпису из 895. који је био у цркви у Уздољу, код Книна.
  17. ^ Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington. (1967). стр. 159.
  18. ^ ВИИНЈ, II (1959), стр. 56.
  19. ^ Логос (2018), стр. 19-20.
  20. ^ ВИИНЈ, II (1959), стр. 45.
  21. ^ Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington. (1967). стр. 150-151.
  22. ^ Ведриш (2007), стр. 2, 9-12. Анте Назор је проценио да је Томиславова Хрватска могла имати око 10.000 војника.
  23. ^ Логос (2018), стр. 1-5.
  24. ^ Логос (2018), стр. 19-20 Процењује се да је са Захаријем могло доћи до 1.500 коњаника, или укупно око 10.000 војника војника из Србије.
  25. ^ Голдштајн (1995), стр. 286-287. Према венецијанском хроничару Дандолу, у време дужда Урса II (912-932) Мађари су нападали и Хрватску.
  26. ^ Кунчер (2009), стр. 66-67. Regnante Thomislavo Hungarorum rex nomine Attila promovit exercitum ut debellaret eum. Rex autem Thomislavus fortis iuvenis et robustus bellator plurima bella cum eo commisit et semper eum in fugam convertit.
  27. ^ Клаић (1975), стр. 277-279.
  28. ^ Клаић (1975), стр. 276.
  29. ^ Hrvoje Gračanin, "Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom": Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78, Povijest u nastavi, Vol. VI No.11 (1), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Lipanj, 2008, UDK: 94(497.5)”06”. стр. 67–69.
  30. ^ Стипишић & Шамшаловић, стр. 33. "...Tamisclao, regi Crouatorum...; 1967.
  31. ^ Голдштајн (1995), стр. 275-276.
  32. ^ Кунчер (2009), стр. 46-51.
  33. ^ Голдштајн (1995), стр. 276. Иван Кукуљевић-Сакцински је претпоставио да је име погрешно уписано, али да се крунисање Томислава на Дувањском пољу догодило.
  34. ^ Логос (2017), стр. 97-98. После доласка кнеза Срба Захарија, његове војске и народа, Томислав је могао желети да се уздигне звањем изнад кнеза дошљака.
  35. ^ Шишић (1916), стр. 48.
  36. ^ Клаић (1975), стр. 292. "Службени пописи византијских чиновника из почетка X столећа не спомињу никакве промене у Далмацији. У њима нема хрватског владара као архонта византијске покрајине [Далмације]".
  37. ^ Логос (2018), стр. 6-7, 11, 20-22 са напоменама 44 i 71. Бугарска војска је кренула на запад, али је у одлучујућем сукобу поражена и побијена. Према Теофановом настављачу, сам цар Симеон предводио је војску, а једва је успео побећи после пораза и умро је 27.5.927. године. Из тога се може замислити да је најкасније у мају 927. дошло до тог сукоба. Није јасно да ли је Симеон учествовао у походу и успео побећи из битке, а извесно је да је умро после ње.
  38. 38,0 38,1 Goldstein (1985), стр. 26.
  39. ^ Логос (2018), стр. 6-7, 20-22.
  40. ^ Goldstein (1985), стр. 27.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Мунцимир
Хрватски владари
(око 910—928)

Наследник:
Трпимир II