Томислав I Трпимировић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Томислав I Трпимировић

„Крунисање краља Томислава“ (слика Отона Ивековића)
„Крунисање краља Томислава“ (слика Отона Ивековића)

Титула Кнез Хрватске
Период 910925
Претходник/ци Мунцимир
Титула Краљ Хрватске
Период 925928?
Наследник Трпимир II
Порекло и породица
Династија Трпимировићи
Отац Мунцимир

Томислав (I) Трпимировић је био кнез средњевековне Хрватске (910925), оснивач и први владар (925—928) краљевине Хрватске и најмоћнији хрватски владар, али о коме постоји изузетно мали број података из примарних историјских извора. Највећи део његовог животописа је из пера хрватских историографа 19. века, који су често били вођени романтичарским и великонационалним идејама.[1]

Историјски извори[уреди]

О овом хрватском владару постоје подаци из свега неколико историјских извора:

  • у интитулацији папе Јована X намењеног далматинском свештенству, самом Томиславу и српском владару Захумља Михајлу Вишевићу, помиње се као "Тамислао" (лат. Tamislao). Реченица гласи "...док је у покрајини Хрвата и у крајевима Далмације био конзул краљ Томислав." (лат. ...consulatu peragente in provincia Chroatorum et Dalmatiarum finibus Tamislao rege.)[2]
  • у писму истога папе такође се наводи "... Томислав, хрватски краљ..." (лат. ...Tamislao, rege Chroatorum...)[2]
  • у 13. поглављу дела Историја Салонитанске цркве (лат. Historia Salonitana) Томе Архиђакона пише: "...у доба кнеза Томислава, Мартин је био надбискуп године Господње деветсто седамдесете у доба цара Теодозија и краља Држислава..."[3]
  • у једном од издања "Летописа Попа Дукљанина" ("Regnum Sclavorum") пише: "За време владавине Томислава угарски краљ по имену Атила покренуо је војску да га нападне. Али краљ Томислав је био храбар младић и снажан ратник и са њим је водио многе битке и увек га је побеђивао и нагонио у бег."[4]

У другим издањима, на истом месту се појављује уместо Томислава, имена: Полислав (...chomu bisse jme Polislavf.[5]), Себијслав (...cha mu ime bisse Sebijslavf...[6]), или на латинском "Sebeslavus rex"[6] и "Thomislavus rex"[5].

Занимљиво је да се ништа о хрватском владару Томиславу не налази у делу "О управљању Царством" (De administrando imperio) Константина Порфирогенита, који опширно пише о Хрватској тога времена, или пак код "оца хрватске историографије", Ивана Лучића, у "Шест књига о краљевству Хрватске и Далмације" (De regno Croatiae et Dalmatiae libri sex) из 1666. године. Иван Лучић је чак сматрао да су списи сплитских сабора фалсификати[7]. Такође, Томислава није поменуо ни хрватски хроничар Иван Томашић век раније, у свом делу "Chronicon breve regni Croatiae". У бити, Тома Архиђакон је први хроничар који помиње краља Томислава и сведочи да је за његова живота (1200—1268) постојало "нејасно, слабо сећање и знање о збивањима у 10. столећу."[2] Исти хроничар тврди да су тек Држислав и његови наследници називани краљевима Хрватске и Далмације.[2] Популаризацији Томислава као великог хрватског средњевековног владара, придонео је у 19. веку хрватски историчар Вјекослав Клаић у часопису "Хрватска липа" (чланак "Томислав, први краљ хрватски", Хрватска липа, бр. 21, год. I, 23. V 1875, pp. 170-172), "што је био незаобилазан фактор у процесу настајања хрватске националне свести." [8]

Владање[уреди]

Иако је претходно наведено да нема поузданих података о Томиславовој владавини или да су веома оскудни[9], хрватска историографија сматра да је он током своје владавине проширио свој посед и на део Панонске кнежевине, чиме је створио јединствену хрватску државу коју је уздигао на ранг краљевине. Такав поглед углавном су прихватили и у својим делима навели многи домаћи и светски историчари, али без икаквих доказа из примарних историјских извора о његовом владању на просторима данашње Славоније[10][11]. Порфирогенит је записао да је после слома првобитне Србије под Захаријом Прибислављевићем 924. године неки хрватски владар пружио заштиту српским избеглицама[12], због чега је дошао у сукоб са бугарским царем Симеоном Великим (864927). Хрватска историографија сматра да се управо ради о краљу Томиславу и да се то догодило негде на простору данашње Босне и Херцеговине, о чему такође нема никаквих података[13]. Према тврдњама уваженог хрватског историчара Иве Голдштајна, на темељу многих посредних и прилично непоузданих података, Иван Кукуљевић је настојао да створи утисак како је хрватска држава ојачала баш у време Томислава, те је њене границе "размакнуо до Драве и Дунава"[13]. Надаље, хрватска историографија сматра да је Томислав на великим црквенонародним саборима у Сплиту подржао латинско свештенство, сплитску надбискупију и укидање словенског богослужења, чиме је противно залагањима нинског бискупа Гргура и међу Хрватима укинуто богослужење на словенском језику. На тим саборима, као што је претходно наведено, поред Томислава је учествовао као представник захумских Срба, Михајло Вишевић, што су неки тумачили његовим вазалним односом према Томиславу, иако о томе нема потврде у историјским изворима. Премда је тешко дати реалну слику обима и снаге Томиславове државе услед шкртости података о том времену, ипак се из успешних борби са Симеоном, који је у то доба био најмоћнији владар на Балканском полуострву, као и помињања војне силе којом је она располагала у спису О управљању Царством византијског цара Константина Порфирогенита (913959), може закључити да је она у његово време била значајан војни фактор у том делу Европе.

Популарна представа[уреди]

Као што је већ претходно речено, популаризацији Томислава у хрватском народу допринели су романтичарски и родољубиво настројени хрватски историографи у 19. веку, пре свега Фрањно Рачки, Иван Кукуљевић, Вјекослав Клаић, Тадија Смичиклас и други. Тако Вјекослав Клаић у својој "Повијести Хрвата" није зазирао чак ни да у то дело уврсти приче и легенде о томе како је "по свој прилици била прослављена крунидба краља Томислава на Дувањнском пољу."[14] Нешто доцније, у Томиславову част, град Дувно у Босни и Херцеговини преименован је у Томиславград, пошто се у романтичарској традицији сматрало да је у његовој близини овенчан за краља, иако о томе нема потврде у историјским изворима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Fine (1991), стр. 248.
  2. ^ а б в г Goldstein (1985), стр. 24.
  3. ^ Toma Arhiđakon, Historia Salonitana, Književni krug, Split, 2003, XIII-4, pp. 55.
  4. ^ Живковић (2009), стр. 67.
  5. ^ а б Живковић (2009), стр. 66.
  6. ^ а б Живковић (2009), стр. 68.
  7. ^ Ioannis Lucii Dalmatini De Regno Dalmatiae et Croatiae Libri Sex, Amstelaedami, 1666, lib. II, cap. VI, pp. 73-75.
  8. ^ Goldstein (1985), стр. 25.
  9. ^ Klaić (1975), стр. 275.
  10. ^ Klaić (1975), стр. 276.
  11. ^ Hrvoje Gračanin, "Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom": Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78, Povijest u nastavi, Vol. VI No.11 (1), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Lipanj, 2008, UDK: 94(497.5)”06”, стр. 67-69.
  12. ^ Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington, 1967, стр. 159.
  13. ^ а б Goldstein (1985), стр. 26.
  14. ^ Goldstein (1985), стр. 27.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Томислав I Трпимировић


Претходник:
Мунцимир
Хрватски владари
(око 910—928)
Наследник:
Трпимир II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}