Бран Мутимировић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бран Мутимировић
Seal Vlastimirovici (Principality of Serbia).png
Стилизовано знамење са печата Брановог стрица, кнеза Стројимира из 9. века
Датум рођењаоко 874.
Место рођењаКнежевина Србија
ДинастијаВластимировићи
ОтацМутимир
ПотомствоПавле Брановић

Бран Мутимировић је био српски кнежевић, син кнеза Мутимира и отац потоњег кнеза Павла.[1][2]

Рат са Бугарском[уреди | уреди извор]

Податке о кнежевићу Брану даје нам спис Константина Порфирогенита De Administrando Imperio. Имао је старијег брата Прибислава и млађег брата Стефана. Порфирогенит Брана помиње у рату са бугарским царем Борисом Михаилом. Мутимиров отац Властимир је у рату поразио бугарског кана Пресијана (око 840. године). Борис се желео осветити Србима за Пресијанов пораз. Бугари су поново поражени, а Борисов син Владимир је заробљен заједно са дванаест великих бољара. Борис је због тога приморан да склопи мир. Плашећи се да му Срби не поставе заседу, Владимир је тражио да га до границе спроведу деца Мутимира, Борен (Бран) и Стефан. Они су га одвели до Раса где су примили поклоне од Бориса, а сами узвратили са два роба, два сокола, два пса и осамдесет крзнених хаљетака. Бугаре су ове поклоне касније сматрали данком.[3]

Борба за власт[уреди | уреди извор]

Мутимира је наследио најстарији син Прибислав. После годину дана је у Србију дошао Петар, син Гојника, који је прогнао Прибислава у Хрватску. После три године (895/6. године)[4] је Петра напао Бран, али је и он поражен, заробљен и ослепљен.[5] Бранов син, Павле, владао је Србијом након пада Петра Гојниковића (након битке код Анхијала, 917. година).[6]

Референце[уреди | уреди извор]

Извори и литература[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Викизворник[уреди | уреди извор]