Каштела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Каштела
Kastel stari.jpg
Каштела
Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011) 38.667
Географске карактеристике
Координате 43°32′50″N 16°25′36″E / 43.547090939819405, 16.426755749471038
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 57,67 km²
Каштела на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Каштела
Каштела на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Иван Удовичић
Поштански код 21212

Каштела су град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији.

Географски положај[уреди]

Каштела су град у средњој Далмацији, близу Сплита, Трогира и Солина. Удаљен је десетак километара од Трогира на северу и Сплита на југу и врло је добро повезан главним путним правцима са тим делом Далмације, али и са континенталном Хрватском.

Град лежи испод горе Козјака између Трогира и Сплита, а зове се по каштелима (градићима) које су почев од 15. века градили Сплићани и Трогирци за одбрану од турских најезди и уз њих су касније формирана села којих је у прво време било 13 а сада их је седам.[1]

Изнад Каштела се у смеру северозапад-југоисток протеже планина Козјак (780 m), а нешто ниже према југу и планина Мосор (1.330 m). Каштелански залив, јужна граница Каштеланскога поља, представља потонулу депресију између споменутих планина на северу и полострва Марјана и острва Чиова на југу. У геолошком смислу преовлађују кречњак и флиш. Флиш не прелази висину од 400 m и његове благе падине, нарочито према мору, прекривене су обрадивим плодним земљиштем. Извори воде избијају управо на линији додира флиша и кречњака.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила су се у саставу старе општине Каштела.

1420. године су Каштела дошла под млетачку власт и постала поприште борбе између Сплита и Трогира. За време турских најезди од 15. - 17. века посуто градићима „каштелима“, добило је своје данашње име.[1]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Каштела је имао 38.667 становника, од чега у градском седишту Каштел Сућурцу 6.829.

Број становника по пописима[2]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
5.097 5.829 5.981 6.582 7.286 7.460 8.346 8.895 9.731 11.036 13.526 18.805 24.328 29.168 34.103 38.667

Напомена: Настао из старе општине Каштела. Од 1948. до 1971. део података садржан је у граду Сплиту.

Градска насеља[уреди]

Каштела су оформљена од седам мањих спојених места уз обалу Каштеланског залива. То су:

  • Каштел Штафилић, кога је 1500. изградио племић Степан Штафилић[1]
  • Каштел Нови, саградио га је 1512. године Павао Ципчић [1]
  • Каштел Стари, 1476. године га је саградио Трогирчанин Коре (Кориолан) Ципчић[1]
  • Каштел Лукшић, има цркву и основну школу а 1487. године су га саградили два брата породице Витури која су се око 1300. године преселила из Млетака у Трогир[1]
  • Каштел Камбеловац, који је добио име по свом оснивачу Фраљи Камби из 1566. године[1]
  • Каштел Гомилица, италијански се зове Castel- Abbanessa, јер је тај крај 1066. надбискуп Ловријенац I. поклонио дувнама самостана Св. Бенедикта у Сплиту[1] и
  • Каштел Сућурац, седиште града, који је основан 1907. године, а спомиње се већ у 9. веку. Градић је касније утврђен, а 1505. године су навалили Турци на Каштел и спалили село поред њега.[1]

Култура и спорт[уреди]

  • Музеј града Каштела у Каштел Лукшићу
  • Музеј "Подворје" у Каштел Сућурцу
  • ФК "Јадран", Каштел Сућурац
  • ФК "ГОШК", Каштел Гомилица
  • ХФК "Вал", Каштел Стари
  • Одбојкашки клуб "Младост", Каштел Лукшић
  • Одбојкашки клуб "Каштела ДЦ", Каштел Стари
  • Одбојкашки клуб "Марина Каштела", Каштел Камбеловац
  • Рукометни клуб "Каштела Адриахем", Каштел Гомилица
  • Карате клуб "Фортитер Каштела", Каштел Нови
  • Џудо клуб "Далмацијацемент", Каштел Сућурац
  • ПОГШ "Јосип Хатзе", Каштел Лукшић

Градови побратими/пријатељи/сарадници[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]