Душан Матић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Матић
DušanMatić.jpg
Датум рођења(1898-08-31)31. август 1898.
Место рођењаЋуприја,  Краљевина Србија
Датум смрти12. новембар 1980.(1980-11-12) (82 год.)
Место смрти Београд,  СФРЈ
НационалностСрбин
ОбразовањеФилозофски факултет (започео у Паризу)
ШколаГимназија Ћуприја
УниверзитетУниверзитет у Београду
ЗанимањеПисац
Књижевни жанрНадреализам
Социјалистички реализам

Потпис
Табла на згради где је живео Душан Матић

Душан Матић (Ћуприја, 31. август 1898Београд, 12. септембар 1980) био је српски песник, мислилац, преводилац, романсијер, есејиста и прозаиста. Један је од покретача надреализма у српској књижевности и један од тринаест оснивача београдске групе надреалиста.[1] Био је песник са интелектуалним и филозофским тежњама.

Радио је као професор гимназије пре рата и професор Академије за позориште, филм и телевизију Београд после рата. Кратко време, одмах после рата, радио је у редакцији издавачког предузећа „Просвета“. Као гимназијски професор предавао је 13 година, а онда после два полтичка хапшења бива без осуде пензионисан.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у Ћуприји, школован у Француској - Греноблу и Ници, Филозофски факултет започео у Паризу, завршио у Београду. Као младић преживео je повлачење преко Албаније.

Био сарадник у авангардним часописима „Зенит“ и „Путеви“.

Био је један од оснивача групе београдских надреалиста и потписник манифеста и један од оснивача, покретача и уредника алманаха „Немогуће-L'Impossible". Ту је објавио фотоколаж Мутан лов у бистрој води.

Са Оскаром Давичом и Ђорђем Костићем написао књигу „Положај надреализма у друштвеном процесу“.

Сарађивао са Александром Вучом - фотомонтаже и роман Глуво доба. Значајна је њихова сарадња на Вучовој поеми за децу Подвизи дружине „Пет петлића”, за коју је Матић написао предговор и урадио насловну страну и илустрације - пет табли наративних колажа. У овом предговору практично је дао дефиницију техничке и семантичке логике колажа београдских надреалиста.[2]

Након надреалистичког експеримента, Матић је свој поетски израз пронашао у мисаоној и интелектуалној поезији. Његови есеји одликују се прецизношћу израза, широком ерудицијом и стилском јасноћом.

Почетком рата је ухапшен и неко време провео у Бањичком логору.

Прву самосталну књигу, збирку есеја „Један вид француске књижевности“ (1952), објавио је тек у педесетчетвртој години живота. Прву песничку књигу, "Багдала" (1954), у педесетшестој. Касније, све до смрти , био је плодан у обе области, и у поезији и у есејистици. Као надреалиста, прошао је кроз све фазе, од надреалистичке преко социјално-активистичке до неомодернистичке.

У првој фази обележја његове поезије су: антитрадиционализам, деструкција песничке форме, експериментализам. Разрачунавао се не само с одређеним видовима традиције него с поезијом као таквом, с песмом, с песничким језиком. Тако су настале његове најпознатије, „антипесме“ – Годишња доба, Домаћи задатак, Зарни влач и др, у којима се песник игра језиком и смислом, прави духовите обрте и вербалне досетке, изобличава речи.[3]

Књиге[уреди | уреди извор]

  • „Положај надреализма у друштвеном процесу“ са Оскаром Давичом и Ђ. Костићем
  • „Глуво доба“ са Александром Вучом (1940)
  • „Један вид француске књижевности“ (1952)
  • Књига песама „Багдала“ (1954)
  • „Буђење материје“ - песме (1959)
  • „Лажа и паралажа“ (1962)
  • Избор раније објављених текстова (1966)
  • „Књига ритуала"
  • „Прошлост дуго траје“ (1977)
  • велики број есеја, филозофских расправа, критика и сценарија за радио емисије

Академик[уреди | уреди извор]

За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 16. децембра 1965, а за редовног члана 28. маја 1970.

Споменице и сећања[уреди | уреди извор]

У Улици Војводе Добрњца у Београду постављена је спомен-плоча на згради у којој је Душан Матић дуго живео. Обележје је постављено у склопу велике акције “Вратимо дуг писцима” коју воде Министарство културе и “Вечерње новости”

Завојитим степеништем које води до другог спрата зграде у Војводе Добрњца 26, где је столовао, сањао, писао и разговарао Душан Матић, знаменити српски и европски песник, романсијер, есејиста, преводилац, на прстима су се успињали, готово ритуално, млади песници, глумци, путници намерници, боеми и мондени... Долазили су у ову јединствену причаоницу са узбуђењем ишчекујући тај неописиви разговорни дрил јер - овде се учило разговору...” Рекао је др Драшко Ређеп, приликом откривања спомен-плоче на улазу зграде у којој је Матић провео 39 година, од 1941. до смрти 1980. године.

Градска библиотека у његовом родном граду, Ћуприји, носи његово име.

У Ћуприји се годинама одржавају “Матићеви дани”. У оквиру ове традиционалне манифестације од 8. до 15. септембра одвијају се многобројна занимљива културна дешавања, округли столови, позоришне представе, изложбе слика, као и додела награде „Матићев шал“.

У Ћупријској библиотеци се налази Легат — спомен-соба Душана Матића, у којој се чувају лични предмети великог песника.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Белгијска рок група T.C. Matic у свом називу носи презиме овог књижевника.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Milovanović, Jovana. „“NADREALAN” I “NEMOGUĆI”: SALVADOR DALI I BEOGRADSKI NADREALISTI”. slikeiprilike.com. Jovana Milovanović i Sofija Savić. Приступљено 4. 3. 2020. 
  2. ^ Tešmanović, Anđelko. „Beogradski nadrealizam”. Serbian modern art. Anđelko Tešmanović. Приступљено 4. 3. 2020. 
  3. ^ Деретић, Јован (2007). „Avangarda”. Кратка историја српске књижевности (Пројекат Растко изд.). Нови Сад: Адреса. ISBN 978-86-86761-13-2. Приступљено 6. 3. 2020. COBISS.SR 167148295

Спољашње везе[уреди | уреди извор]