Народна библиотека Милићи
| JУ Народна библиотека Милићи | |
| Локација | Милићи Општина Милићи  Република Српска |
|---|---|
| Врста | Народна библиотека |
| Директор | Зоран Џинкић |
| Адреса | Трг Српских ратника бб |
Народна библиотека Милићи представља културну установу на простору општине Милићи као значајн фактор у култури и образовању на овим просторима. Библиотека се налази у улици Трг Српских ратника б.б. Ради у библиотечкој мрежи под контролом матичне библиотеке Народне библиотеке и музејске збирке Зворник у Зворнику.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Грађани Милића су своју прву јавну библиотеку добили тек 1979 године. Хронолошки гледано 21. децембра 1978. године, на Дан рудара, „Рудници боксита“ из Милића су отворили свој објекат намјењен култури - Дом рудара, у коме се налазио и простор предвиђен за библиотеку , површине 70 m2. Наредне године, на исти дан, библиотека је почела са радом , а звалча се се Библиотека рудника боксита – Милићи. Тако ће остати све до априла 2002. године када компанија Боксит, власништво над простором и књижним фондом преноси на Општину Милићи, а она пак оснива Народну библиотеку Милићи.
Од тада па до данас промјенило се много тога. Од библиотеке чији је књижни фонд био прилагођен првенствено потребама високостручног кадра из области рударства и енергетике , пажљиво ослушкујући потребе корисника и обазриво ширећи тематику покривену набављеним публикацијама, прерасли смо у установу која у потпуности задовољава потребе локалне заједнице у којој функционише.
Што се тиче садржаја и броја наслова у библиотеци чине их како литература која се огледа у лектирама и класичним насловима, као и белетристика која је у великом броју заступљена у библиотеци која прати свјетске наслове. До тих примјерака долази се путем поклона, размјене, планске набавке скоро искључиво базиране на жељама и укусима постојећих и потенцијалних корисника. Данас, послије дванаесет година од промјене власништва и намјене библиотеке, може да се каже да све младих посјећује библиотеку у намјери да прошире своје видике и знања, трагајући за добрим насловима, како стручне тако и блетристичне наслове. О томе говори и то да се фонд библиотеке увећао два и по пута, од 10.000 на 26.000 библиотечких јединица, као и његова структура у велкој мјери задовљава потребе и укусе грађана Милићи.
Народна библиотека Милићи остварује изузетно добри сарадњу са свим библиотекама на подручју своје матичности,а посебно са Матичном библиотеком у Зворнику. Та сарадња се одвија кроз стручну помоћ, разјмену информација, посјета културним догађајима и то чини један од низ облика сарадње.
Народна библиотека Милићи је веома активан учесник, а не ријетко и покретач многих културних догађања у Милићима, настављајући тако традицију Библиотеке рудника боксита. Није сувишно напоменути да се у биоскопској сали Дома рудара, под покровитељством Рудника боксита па самим тим и њихове библиотеке, одржала Оснивачка скупштина Удружења књижевника Српске 31. октобра 1993. године, као и Оснивачка скупштина Удружења ликовних умјетника Српске 12. априла 1994. године.
Водећа културно-забавна и спортска манифестација у нашем граду су “Августовски дани културе и спорта”, који се, како им само име каже, одржавају током цијелог августа. Не треба посебно наглашавати да је Народна библиотека Милићи како главни организатор, тако и суорганизатор свих културно-забавних приредби уприличених у оквиру ове манифестације. Као потврда тога нашла су се и признања додијељена од стране локалне заједнице.
Библиотечке јединице у Народној библиотеци Милићи су сложене по УДК систему, а приступ фондовима је слободан. Претраживање фондова олакшава формиран електронски каталог, како за монографске тако и за серијске публикације, који је увезан са базом корисника.
У библиотеци су запослена 4 радника: 2 књижничара, библиотекар и директор. Сви стручни радници су положили Стручне испите и редовно су присутни на свим образовним семинарима из области библиотекарства.[2]
Организација[уреди | уреди извор]
Основне организационе јединице Библиотеке су:
- Дјечије одјељење
- Одјељење за одрасле
Дјечије одјељење[уреди | уреди извор]
Поред одјељења за старије грађане Милића ту је и дјечије одјељење које је недавно отворено. Дјечије одјељење садржи литературу прилагодљиву њиховом узрасту, а такође је осмишљен простор у коме дјеца бораве тако да постане топао кутак за учење и забаву кроз коју се постже бит радионица за овај узраст, а то је да дјеца развију сопствени и да стекну навику за читањем. Све то наравно не би донијело жељене резултате да се на полицама није нашла одговарајућа литература и остала забавно-едукативна средства.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Спомен плоча оснивачкој скупштини Удружења ликовних умјетника Републике Српске и Републике Српске Крајине испред улаза у библиотеку. -
Спомен плоча оснивачкој скупштини Љекара Републике Српске испред улаза у библиотеку. -
Спомен плоча оснивачкој скупштини Удружења књижевника Српске испред улаза у библиотеку.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Народна библиотека Милићи”. Друштво библиотекара Републике Српске. Архивирано из оригинала 14. 08. 2017. г. Приступљено 8. 6. 2017.
- ^ „Култура”. Општина Милићи. Приступљено 15. 5. 2017.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
