Наталија Гончарова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Наталија Гончарова
Natalia Sergeyevna Goncharova.jpg
Наталија Гончарова
Пуно име Наталија Сергејевна Гончарова
Датум рођења (1881-06-04)4. јун 1881.
Место рођења Тула
Русија
Датум смрти 17. октобар 1962.(1962-10-17) (81 год.)
Место смрти Париз
Француска
Правац/традиција Футуризам
Најважнија дела

Наталија Сергејевна Гончарова (рус. Ната́лья Серге́евна Гончаро́ва; Тула, 4. јун 1881Париз, 17. октобар 1962) била је руски авангардни сликар, костимограф, писац, илустратор и сценски дизајнер. Њена прабаба-тетка била је Наталија Николајевна Гончарова, жена песника Александра Пушкина.

Биографија[уреди]

Наталија Гончарова је рођена у Тули на имању свог оца, познатог архитекте и математичара, Сергеја Гончарова.[1] 1891. године породица се преселила у Москву, где је она 1901. уписала Московску школу сликарства, вајарства и архитектуре.[2] Ту је упознала Михаила Ларионова, који је такође био студент исте школе. Касније су они формирали животну везу.

Ларионов и Гончарова су оснивачи двеју важних руских уметничких група: “Jack of Diamonds” (1909-1911) и много радикалније “Магарећи реп” (1912-1913). Магарећи реп је замишљен као намеран прекид утицаја европске уметности и успостављање независне руске школе модерне уметности.[3] Како год, утицај руског футуризма је видљив и у даљим радовима Гончарове. У почетку преокупирана иконописом и примитивизмом руске народне уметности, Гончарова је постала позната због својих футуристичких радова, као што је „Бициклиста“, и својих рајонистичких радова. Као вође московских футуриста, Гончарова и Ларионов су организовали провокативна вечерња предавања у истом тону као и њихове италијанске колеге. Гончарова је такође била укључена у графички дизајн - писање и илустровање књиге у футуристичком стилу.[4]

Гончарова је била и члан Плавог јахача, авангардне групе основане 1911. године. 1915. године она је почела да дизајнира костиме за балет и настанила се у Женеви.[5] У Париз се преселила 1921. године, где је дизајнирала низ сценографија из Дјагиљевљевих балета.

Она и Ларионов постали су француски држављани 1939. године.[6]

Умрла је у Паризу, 1962. године.[7]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ур.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. стр. 155. ISBN 0-8109-6924-6. 
  2. Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ур.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. стр. 156. ISBN 0-8109-6924-6. 
  3. Gray, Camilla (1962). The Great Experiment: Russian Art 1863-1922. London: Thames and Hudson. стр. 87. 
  4. „MoMA.org | Interactives | Exhibitions | 2002 | The Russian Avant-Garde Book 1910 - 1934”. www.moma.org. Приступљено 2016-03-05. 
  5. Norton, Leslie. Léonide Massine and the 20th Century Ballet . McFarland, 2004. p. 12. ISBN 0786417528
  6. "Natalia Goncharova", Solomon R. Guggenheim Museum, Retrieved 24 May 2015.
  7. Sharp, Jane E. (2000). „Natalia Goncharova”. Ур.: Bowlt, John E.; Drutt, Matthew. Amazons of the avant-garde : Alexandra Exter, Natalia Goncharova, Liubov Popova, Olga Rozanova, Varvara Stepanova, and Nadezhda Udaltsova. New York: Guggenheim Museum. стр. 163. ISBN 0-8109-6924-6. 

Спољашње везе[уреди]