Национални ослободилачки фронт Анголе

С Википедије, слободне енциклопедије
Национални ослободилачки фронт Анголе
Frente Nacional de Libertação de Angola
Bandeira da FNLA.svg
ПредседникНгола Кабангу
Основана1954. (1961. под именом ФНЛА)
СедиштеЛуанда
 Ангола
Идеологијацентризам,
хришћанска демократија,[1]
национализам,[1]
демократија,[1]
конзервативизам[2]
Политичка позицијадесни центар
Бојецрвена, бела, жута
Скупштина Анголе
3 / 220
Веб-сајт
www.fnla.net

Национални ослободилачки фронт Анголе (порт. Frente Nacional de Libertação de Angola; скраћено FNLA) је основана 1961. као милитантна организација која се борила у рату за независност од португалске колонијалне власти у Анголи, под вођством Холдена Роберта.

ФНЛА су помагале владе Алжира, Западне Немачке, Гане, Израела, Француске, Румуније, Кине, ЈАР-а, САД и остали. Америчка влада почела је финансирати ФНЛА од 1961. године, током мандата Џона Кенедија[3][4] Израелци су финансирали ФНЛА од 1963. до 1969, Холден Роберто је посетио Израел 1960-их, а борци ФНЛА су тамо одлазили на војне тренинге[5]. Кина је почела да им пружа помоћ од 1964[6] док им је Румунија доставила пошиљку оружја у августу 1974. године[7].

После стицања независности Анголе и преузимања власти од стране МПЛА, ФНЛА се прикључила УНИТА-и у рату против владе у Луанди. Тиме је започео грађански рат, у којем је ФНЛА имала мало успеха, за разлику од УНИТА-е.

Под притиском међунаордне заједнице почетком 1990-их, проглашено је примирје и расписани избори 1992. године. Тада су борци ФНЛА положили оружје, а организација се трансформисала у савремену политичку странку.

На парламентарним изборима 1992, ФНЛА је освојила 5 посланичких места, а на изборима 2008. 3 од 220 места у парламенту Анголе[8].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Projet de Societé Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2010), official FNLA website (French and Portuguese)
  2. ^ Consulado Geral de Angola Архивирано на сајту Wayback Machine (3. новембар 2013), Приступљено 15. 4. 2013.
  3. ^ AlʻAmin Mazrui 1977, стр. 226-228
  4. ^ Wright 1997, стр. 9
  5. ^ Beit-Hallahmi 1987, стр. 65.
  6. ^ MacDonald 1993, стр. 56.
  7. ^ Wright 1997, стр. 57
  8. ^ National Electoral Commission website Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2008) (језик: португалски).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]