Александријска православна црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александријска православна патријаршија
Πατριαρχεῖο Ἀλεξανδρείας καὶ πάσης Ἀφρικῆς
AlexGreekCathedralFront.jpg
Основни подаци
Оснивач апостол Марко
Оснивање 43.
Канонско признање Канонски призната
Предстојатељ Папа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентаполиса, Етиопије, свег Египта и све Африке Теодор II
Сједиште Александрија и Каиро
Резиденција предстојатеља Александрија
Канонска јурисдикција Африка
Календар Новојулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Број
Архијереја 39
Епархија 26
Манастира 6
Вјерника преко 300.000

Александријска православна патријаршија (грч. Πατριαρχεῖο Ἀλεξανδρείας καὶ πάσης Ἀφρικῆς) помјесна је аутокефална црква. Налази се на другом мјесту у диптиху православних цркава.[1]

Историја[уреди]

Александријску цркву је основао Свети апостол и јеванђелист Марко (43).

Од 451. Александријска црква има достојанство патријаршије и била је трећа по части послије Римске и Цариградске патријаршије. Међутим, током друге половине 5. вијека Александријска црква је била ослабљена услед унутрашњих сукоба који су настали услед ширења монофизитске јереси, што је временом довело до раскола и стварања потпуно одвојене Коптске оријентално-православне цркве. Средином 7. вијека уследиле су нове невоље након арапског освајања Египта, а касније је на том простору завладало Османско царство. Донедавно, Александријска црква се налазила под јаком црквеном зависношћу од Цариградске патријаршије.

Александријска црква је дала православном свијету велике учитеље и борце за православље — светитеља Атанасија Великог (+373) и Кирила Александријског (+444). Из те Цркве су потекли знаменити теолози — презвитер Климент Александријски и његов насљедник Ориген, који су били оснивачи научног богословља и који су положили темељ поцрквењавању грчке језичке културе и филозофије. Александријска црква је колијевка монаштва. На њеном тлу су пребивали: оснивач источног монаштва Антоније Велики (+356), први устројитељ општежитељног монаштва Преподобни Пахомије Велики (+348), знамените египатске аве Пајсије Велики (+400), Пимен Велики (+450) и други.[2]

Организација[уреди]

Епархије Александријске православне патријаршије

Канонска територија Александријске цркве обухвата државе у сјеверној, централној и јужној Африци. Организована је у 21 архиепископију[3] и 5 епископија,[4] које обухватају преко 300.000 вјерника. Укупно има око 150 храмова и молитвених домова и 6 манастира.

У самом Египту, највећи део њених верника чине египатски (александријски) Грци, мањи део чине египатски Арапи, а веома мали део чине Копти.[5]

Аксумска епархија Александријске патријаршије, са управним седиштем у Адис Абеби, покрива територију Етиопије, Еритреје, Сомалије и Џибутија.[6]

У Јужноафричкој Републици мисионарски рад предводи Српска православна црква.

Титула александријског поглавара гласи: „Најблаженији, најбожанственији и свети отац и пастироначелник, папа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентапоља, Етиопије, свег Египта и све Африке, отац отаца, пастир пастира, архијереј архијереја, тринаести апостол, судија васељене.“ Избор Теодора II за предстојатеља Александријске православне цркве је одржан 9. октобра 2004, а устоличење је извршено 24. октобра исте године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Meyendorff 1989.
  2. ^ Александрийская Православная Церковь, Приступљено 7. 9. 2014.
  3. ^ Patriarchate of Alexandria and all Africa: Holy Archdioceses, Приступљено 7. 9. 2014.
  4. ^ Patriarchate of Alexandria and all Africa: Holy Dioceses, Приступљено 7. 9. 2014.
  5. ^ [Египатски Копти су великом већином припадници посебне Коптске оријентално-православне цркве, а само мали део коптског народа припада другим хришћанским вероисповестима, као што су Коптска католичка црква и Александријска православна црква]
  6. ^ Greek Orthodox Patriarchate of Alexandria and All Africa: The Holy Archdiocese of Aksum

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]