Александријска православна црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Александријска православна црква
Πατριαρχεῖο Ἀλεξανδρείας καὶ πάσης Ἀφρικῆς
AlexGreekCathedralFront.jpg
Основни подаци
Оснивач апостол Марко
Оснивање 43.
Канонско признање Канонски призната
Предстојатељ Папа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентаполиса, Етиопије, свег Египта и све Африке Теодор II
Сједиште Александрија и Каиро
Резиденција предстојатеља Александрија
Канонска јурисдикција Африка
Календар Новојулијански календар
[[1] Званични веб-сајт]
Број
Архијереја 39
Епархија 26
Манастира 6
Вјерника преко 300.000

Александријска православна црква (грч. Πατριαρχεῖο Ἀλεξανδρείας καὶ πάσης Ἀφρικῆς) помјесна је аутокефална црква. Налази се на другом мјесту у диптиху православних цркава. Има достојанство патријаршије.

Историја[уреди]

Александријску цркву је основао Свети апостол и јеванђелист Марко (43).

Од 451. Александријска црква има достојанство патријаршије и била је трећа по части послије Римске и Цариградске патријаршије. Међутим, крајем 5. и почетком 6. вијека Александријска црква је била ослабљена монофизитском јересју. У 6. вијеку је доживјела пад за вријеме арапске инвазије, а касније је на том простору основано Османско царство. Донедавно, Александријска црква се налазила под јаком црквеном зависношћу од Цариградске патријаршије.

Александријска црква је дала православном свијету велике учитеље и борце за православље — светитеља Атанасија Великог (+373) и Кирила Александријског (+444). Из те Цркве су потекли знаменити теолози — презвитер Климент Александријски и његов насљедник Ориген, који су били оснивачи научног богословља и који су положили темељ поцрквењавању грчке језичке културе и филозофије. Александријска црква је колијевка монаштва. На њеном тлу су пребивали: оснивач источног монаштва Антоније Велики (+356), први устројитељ општежитељног монаштва Преподобни Пахомије Велики (+348), знамените египатске аве Пајсије Велики (+400), Пимен Велики (+450) и други.[1]

Организација[уреди]

Канонска територија Александријске цркве обухвата државе у сјеверној, централној и јужној Африци. Организована је у 21 архиепископију[2] и 5 епископија,[3] које обухватају преко 300.000 вјерника. Укупно има око 150 храмова и молитвених домова и 6 манастира.

У Јужноафричкој Републици мисионарски рад предводи Српска православна црква.

Титула александријског поглавара гласи: „Најблаженији, најбожанственији и свети отац и пастироначелник, папа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентапоља, Етиопије, свег Египта и све Африке, отац отаца, пастир пастира, архијереј архијереја, тринаести апостол, судија васељене.“ Избор Теодора II за предстојатеља Александријске православне цркве је одржан 9. октобра 2004, а устоличење је извршено 24. октобра исте године.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]