Одигитрија

Са Википедије, слободне енциклопедије
Једна од икона насталих на основу првобитне иконе апостола Луке

Одигитрија је икона коју је радио на дрвету сам апостол Лука. Њу је видела Пресвета Богородица и благословила ју је. Ту икону је свети Лука поклонио државном Теофилу, за кога је писао Дела светих апостола. Из Антиохије икона је потом пренета у Јерусалим, а из Јерусалима узела ју је царица Евдокија и послала у Цариград царевој сестри, побожној Пулхерији, као поклон. Пулхерија је ставила ову икону у Влахерну цркву, своју сопствену задужбину. У хришћанској традицији помиње се да се једанпут јавила Пресвета Богородица двојици слепаца и довела их у цркву Влахерну, пред Своју икону, и ту им обојици повратила вид. Због тога су ту икону прозвали Одигитрија што значи Путовођа. У хришћанској традицији помиње се и да је, када су војске персијског цара Хозроја и скитског Кагана напале на Цариград, патријарх Сергије изнео ову икону на градске бедеме због чега су се подигла бура на мору, лађе су се потопиле, а преживели су побегли. Од тада је установљен спомен овога чуда Пресвете Богородице у суботу пете недеље Часног Поста са читањем Акатиста. За време иконоборства ова икона је пренета у манастир Пантократора и тамо узидана, остављено је и кандило да пред њом да гори. Када је прошла иконоборачка јерес, икона је извађена из зида. Српска православна црква слави помен ове иконе 26. јуна по црквеном, а 9. јула по грегоријанском календару.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]