Онтолошки аргумент

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Онтолошки аргументи су они којима се закључује да Бог постоји полазећи од поставки из извора изван наше стварности, на пример од саме идеје. Другим речима, онтолошки аргументи су аналитички аргументи који се заснивају „ни на чему“, то јест засновани су априори на размишљању и неопходним претпоставкама које омогућују закључивање да Бог постоји. [1]

Први и најпознатији онтолошки аргумент формулисао је Анселмо Кентерберијски у 11. веку у свом делу Прослогијон (10771078). Анселмо појми Бога, између осталог и као оно од чега се веће не може замислити (лат. aliquid quo nihil maius cogitari possit), а одакле, уз пратеће премисе, закључује да би непостојање таквог бића било самопротивречно. Другу, такође чувену, варијанту онтолошког аргумента понудио је Рене Декарт у Медитацијама и другим списима (рецимо Начелима филозофије).

Референце[уреди]

  1. ^ Ontological Arguments (Stanford Encyclopedia of Philosophy), Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]