Опидум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Оподум и стратешки келтски центар Страдоњице у Чешкој

Опидум (лат. oppidum, мн. oppida) је назив који су Римљани користили за већа полуурбана или урбана насеља на подручју западне и средње Европе пред крај металног доба. Обично се везује за Келте и њихову културу, али су их градили и сусједни народи. Након што се Римско царство стабилизовало, израз је ушао у службену терминологију као административно сједиште у провинцијама.

Опидуми су се обично градили на врховима брежуљака, односно настајали су од мањих утврђења која би се касније оградила шанцима, палисадом, грудобраном или каменим зидом. У унутрашности утврђења су грађене куће за становништво, односно цивилни објекти. Као такви опидуми су играли важну улогу у постепеној убранизацији средње Европе. Римљани су обично служили као дио инфраструктуре урбанизацију и романизацију новоосвојених провинција.

Примјери[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Collis, John (1984) Oppida, earliest towns north of the Alps. Sheffield
  • Garcia, Dominique (2004) La Celtique Méditeranée: habitats et sociétés en Languedoc et en Provence, VIIIe - IIe siècles av. J.-C. chapter 4 La « civilisation des oppida » : dynamique et chronologie. Paris, Editions Errance. ISBN 2-87772-286-4
  • Sabatino Moscati (ed.), Otto Hermann Frey (ed.), Venceslas Kruta (ed.), Barry Raftery (ed.), Miklos Szabo (ed.) (1998) The Celts, Rizzoli