Чарнок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Kurgan back.png
Опидум Чарнок
ЧАРНОК,ВРБАС,ВОЈВОДИНА,СРБИЈА...,,,,,,.....jpg
Чарнок на мапи Војводине
Чарнок
 Назив хумке или групе:
Чарнок
 Кодни назив:
BAC371
 Тип:
Келтски опидум
 Локација (општина):
Врбас
 Традиционални назив:
Чарнок
 Порекло назива:
Можда по изгледу (мађ. csarnok значи велика хала)
 Историјски период:
II.—I. век п. н. е.
 Епоха:
 Порекло (култура):
 Димензије (приближно):
190×120 m
 Висина (приближно):
1-2,5 m
 Материјал:
Земља
 Стање:
Релативно добро
 Археолошки истражено:
Да


Чарнок је археолошки локалитет који се налази у насељу Бачко Добро Поље у општини Врбас. Припада категорији споменика културе од великог значаја, уписан у централни регистар 1995. године. Покрајински завод за заштиту споменика културе Нови Сад води локални регистар. Археолошка ископавања вођена су у периоду од 1984. до 1991. године.

Локација налазишта[уреди]

На простору јужно од Врбаса у атару насеља Бачко Добро Поље, на потесу Чарнок, откривено је насеље отвореног и затвореног типа. Насеље се датује у касни латен. Насеље је било окружено бедемом елипсоидног облика. Овакав тип утврђења карактеристичан је за Подунавље у 1. веку п. н. е., а намена му је пре свега одбрамбрена. У књизи Фридриха Лоца се наводи да је пронађен кружни шанац који су имали Авари око својих утврђења и он закључује да су овај терен касније, у 6. веку насељавали Авари и Словени (после продора Хуна).

Осим што је археолошки локалитет, Чарнок је и Споменик природе треће категорије заштићених природних добара, значајно природно добро, због ретких биљних и животињских врста које га настањују.

Историјска позадина[уреди]

Доласком Келта на ова подручја у другој половини 4. века п. н. е, Чарнок постаје келтски опидум, и функционише првенствено као трговачки центар а касније добија и одбрамбену улогу. Од 1. века нове ере ови простори су део тзв. барбарикума који се налази наспрам Римског царства и доживљава директне утицаје Римске цивилизације. Истовремено долази до насељавања Сармата, народа иранског порекла, који доносе и грчко-хеленистичке културне утицаје. Од 4. века наше ере просторе запљускују таласи народа који су ношени великом сеобом народа и Чарнок губећи стратешку важност бива трајно напуштен.


Панорама остатака некадашње утврде

Насеље[уреди]

На локалитету је откривено насеље са утврђењем елипсоидног облика. Око насеља се налази земљани бедем и ров. Непосредно уз бедем налазе се јаме и силоси. У средишњем делу је простор за који се претпоставља да је представљао трг. Откривени су остаци неколико хоризоната настањивања. Према налазима покретног материјала одређена је припадност насеља. У питању је опидум, келтски тип земљаних утврђења. Оваква насеља карактеристична су за Подунавље и Панонску низију током 2. и 1. века п. н. е.

Изван бедема констатовано је насеље отвореног типа, са обектом који би могао бити полуземуница са ровом. Претпоставља се да је ово старије насеље.

Керамика[уреди]

Отркивени керамички предмети сврстани су у фазу Гомолава IVb (латенска провенијенција), односно Скордисцима. Ово келтско племе је насељавало простор између Тисе и Дунава током 1. века п. н. е.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]