Miristinska kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Miristinska kiselina[1]
Myristic acid.png
Nazivi
IUPAC naziv
tetradecanoic acid
Drugi nazivi
Identifikacija
3D model (Jmol)
ECHA InfoCard 100.008.069
Svojstva
C14H28O2
Molarna masa 228.37092
Gustina 0.8622 g/cm3
Tačka topljenja 54.4 °C[4]
Tačka ključanja 250.5 °C na 100 mmHg
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Miristinska kiselina (tetradekanoinska kiselina) je široko zastupljena zasićena masna kiselina sa molekulskom formulom CH3(CH2)12COOH. Miristat je so ili estar miristinske kiseline.

Miristinska kiselina je dobila ime po oraščiću Myristica fragrans. Puter oraščića sadrži 75% trimiristina, triglicerida miristinske kiseline. Osim oraščića, miristinska kiselina je takođe prisutna u ulju palmine koštice, kokosovom ulju, mlečnim masnoćama i u manjoj meri u mnogim drugim životinjskim masnoćama.[4] Ona je takođe sastojak spermacetina, kristalne frakcije ulja ulješura.

Ester izopropil miristat se koristi u kozmetici i topičkim medicinskim preparatima gde je dobra apsorpcija kroz kožu poželjna.

Redukcija miristinske kiseline proizvodi miristil aldehid i miristil alkohol.

Reference[уреди]

  1. The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th изд.). Merck Publishing. 1989. стр. 6246. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. 4,0 4,1 „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. 2001. doi:10.1351/pac200173040685. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]