Пастеризација

Микробиолошке студије Луја Пастера

Пастеризација је поступак конзервисања намирница температурама испод 100 °C. Назван је по славном француском хемичару Лују Пастеру који је први применио ову методу на вину. Сврха поступка је убијање свих вегетативних облика микроорганизама - узрочника болести и кварења производа.

Типови пастеризације

Разликују се два типа пастеризације и то:

• пастеризацију у трајању од 30 минута на 60 °C и
• пастеризацију у трајању од неколико секунди на 80-90 °C

Технолошки процес

Пастеризатор за млеко

Загревање производа се врши у амбалажи или протоком производа кроз пастеризаторе. Температурама пастеризације се уништавају само вегетативне облике микроорганизама, а не и споре, а тиме постижемо и краткотрајну одрживост намирница, јер је већи број микроорганизама активан и изнад 100 °C. Зато се пастеризоване намирнице морају чувати на хладном месту, јер се под повољним условима споре активирају, брзо множе и кваре производ. Пастеризацијом се конзервишу углавном течне намирнице, у првом реду млеко, павлака, воћни сокови, пиво, вино и др.

Литература

• Montville, T. J. & K. R. Matthews (2005). Food microbiology an introduction. American Society for Microbiology Press. 
• Raw milk expert testimony dated: April 25, 2008 Case: Organic Dairy Company, LLC, and Claravale Farm, Inc., Plaintiffs, vs. No. CU-07-00204 State of California and A.G. Kawamura, Secretary of California Department of Food and Agriculture, – Expert Witnesses: Dr. Theodore Beals & Dr. Ronald Hull
• An alternate view on the alleged safety of pasteurized vs. natural milk from Johns Hopkins University: Realmilk.com, Webmaster (12. 8. 2015). „The Johns Hopkins Raw Milk Study – A Campaign for Real Milk”. A Campaign for Real Milk. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Европа отркића: Пастеризација, Приступљено 26. 8. 2012.
• Кувар: Пастеризација, Приступљено 26. 8. 2012.
• Европа открића: Поступак спречавања преласка у сирће, Приступљено 26. 8. 2012.