Пастеризација
Пастеризација је поступак конзервисања намирница температурама испод 100 °C. Назван је по славном француском хемичару Лују Пастеру који је први применио ову методу на вину. Сврха поступка је убијање свих вегетативних облика микроорганизама - узрочника болести и кварења производа.[1][2]
Типови пастеризације[уреди]
Разликују се два типа пастеризације и то:
- пастеризацију у трајању од 30 минута на 60 °C и
- пастеризацију у трајању од неколико секунди на 80-90 °C
Технолошки процес[уреди]
Загревање производа се врши у амбалажи или протоком производа кроз пастеризаторе. Температурама пастеризације се уништавају само вегетативне облике микроорганизама, а не и споре, а тиме постижемо и краткотрајну одрживост намирница, јер је већи број микроорганизама активан и изнад 100 °C. Зато се пастеризоване намирнице морају чувати на хладном месту, јер се под повољним условима споре активирају, брзо множе и кваре производ. Пастеризацијом се конзервишу углавном течне намирнице, у првом реду млеко, павлака, воћни сокови, пиво, вино и др.
Извори[уреди]
- ↑ Прехрамбени речник: пастеризација, Приступљено 26. 8. 2012.
- ↑ Montville, T. J. & K. R. Matthews (2005). Food microbiology an introduction. American Society for Microbiology Press.
Литература[уреди]
- Montville, T. J. & K. R. Matthews (2005). Food microbiology an introduction. American Society for Microbiology Press.
