Пређи на садржај

Пежо 405

С Википедије, слободне енциклопедије
Пежо 405
Пежо 405
Преглед
ПроизвођачПежо
Производња1987. – 1997.
Каросерија и шасија
КласаСредња класа
Каросерија4 врата – седан
5 врата – караван
Погонски агрегат
Моторбензин 1.4, 1.6, 1.8, 1.9, 2.0 L
дизел 1.8, 1.9 L
Величине
Међуосовинско
растојање
2669
Дужина4408
Ширина1716
Висина1390−1450
Хронологија
ПретходникПежо 505
НаследникПежо 406

Пежо 405 (фр. Peugeot 405) породични је аутомобил који је производила француска фабрика аутомобила Пежо од 1987. до 1997. године, а у Египту до 2013. године, док се у Ирану и данас производи.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Један од најуспешнијих аутомобила у историји Пежоа, откривен је у Паризу крајем маја 1987. године. Пежо 405 је развијен од стране Пежо дизајн центра, у сарадњи са Пининфарином. Пре него што је отпочела серијска производња, 44 прототипа прешла су милионе километара у екстремним условима на неколико континената. Аутомобил дужине 4,41 метара имао је лепу аеродинамичну линију, с коефицијентом отпора ваздуха од свега 0,29. Био је то први Пежоов модел средње класе с предњим погоном, аутомобил који је пружао доста простора захваљујући великом међуосовинском растојању од 2,67 метара.[1]

Производио се у каросеријским верзијама седан са четвора врата и као караван са петора врата. Са Ситроеном BX је делио платформу, али не и хидропнеуматску суспензију. Године 1988, осваја титулу за Европски аутомобил године са рекордним бројем гласова, који још увек држи. Сјајно се продавао готово у целом свету осим у Сједињеним Државама, где је био и последњи понуђени модел марке Пежо.[2]

Августа 1993. године представљен је мањи редизајн, који се огледао у измењеној графици задњих светала, новој инструмент табли и модернизираним моторима, овај пут с катализатором који је мало редуковао снагу. Након редизајна у понуди се нашла и ограничена серија од 1.046 примерака богато опремљеног Пежоа 405 Турбо 16V (2.0 мотор са 220 КС).[1]

Пежо 405 је имао успеха и у спорту. Фински рели-возач Ари Ватанен је са 405-ицом два пута, 1989 и 1990, победио на релију Париз-Дакар. Такође, Ватанен је 1988. године поставио рекорд стазе Pikes Peak у 405-ици снаге 600 коња.[1]

Европска производња седана завршила је 1995. године, а каравана две године касније, док се у Ирану још увек прави у погонима компаније „Iran Khodro”. Склапан је и у Египту, Аргентини, Зимбабвеу, Пољској, Индонезији, Малезији, Чилеу, Уједињеном Краљевству и Тајвану.[2]

Спецификације[3]
Модел Запремина Снага Момент Мењач 0–100 km/h Брзина
Бензин
1.4 1360 cm³ 65 КС/5400 rpm 112 Nm/3000 rpm 4° мануелни 16,5 сек. 160 km/h
70 КС/5700 rpm 111 Nm/3400 rpm 5° мануелни 15,5 сек. 165 km/h
75 КС/5500 rpm 111 Nm/3400 rpm 15,1/15,6 сек. 169/166 km/h
1.6 1580 cm³ 88 КС/6400 rpm 128 Nm/3000 rpm 14,3/14,8 сек. 175/173 km/h
88 КС/6400 rpm 128 Nm/3000 rpm 4° аутоматик 15,6/16,0 сек. 170/167 km/h
92 КС/6250 rpm 129 Nm/3250 rpm 5° мануелни 11,6/12,0 сек. 177/175 km/h
1.8 1761 cm³ 101 КС/6000 rpm 153 Nm/3000 rpm 11,9/12,4 сек. 185/181 km/h
101 КС/6000 rpm 153 Nm/3000 rpm 4° аутоматик 15,0/15,6 сек. 180/176 km/h
1.9 1905 cm³ 107 КС/6000 rpm 163 Nm/3500 rpm 5° мануелни 10,2/10,9 сек. 190/187 km/h
110 КС/6000 rpm 157 Nm/3000 rpm 10,7/11,1 сек. 190/187 km/h
107 КС/6000 rpm 157 Nm/3000 rpm 4° аутоматик 13,0 сек. 184 km/h
110 КС/6000 rpm 157 Nm/3000 rpm 13,0 сек. 184 km/h
123 КС/5500 rpm 169 Nm/2750 rpm 5° мануелни 9,7/10,1 сек. 200/195 km/h
125 КС/5500 rpm 172 Nm/4500 rpm 9,7/10,1 сек. 200/195 km/h
160 КС/6500 rpm 177 Nm/5000 rpm 8,6/9,4 сек. 220/215 km/h
2.0 1998 cm³ 121 КС/5750 rpm 180 Nm/2750 rpm 11,3/11,8 сек. 197/192 km/h
152 КС/6500 rpm 182 Nm/3500 rpm 9,5 сек. 217 km/h
200 КС/5000 rpm 288 Nm/2600 rpm 7,1 сек. 235 km/h
Дизел
1.8 1769 cm³ 90 КС/4300 rpm 180 Nm/2000 rpm 5° мануелни 12,2/12,7 сек. 180/177 km/h
92 КС/4300 rpm 181 Nm/2100 rpm 12,2/12,7 сек. 180/177 km/h
1.9 1905 cm³ 69 КС/4600 rpm 120 Nm/2000 rpm 18,1/18,6 сек. 164/161 km/h
71 КС/4600 rpm 123 Nm/2000 rpm 18,0/18,4 сек. 165/157 km/h
92 КС/4000 rpm 196 Nm/2250 rpm 12,7/13,2 сек. 181/177 km/h

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Пежо 405: Прије 30 година рођен је француски микс разума и екстраваганције”. radiosarajevo.ba. Приступљено 25. 6. 2020. 
  2. ^ а б „30 година: Пежо 405 (1987. - данас)”. autoblog.rs. Приступљено 25. 6. 2020. 
  3. ^ „Specs for all generations of Peugeot 405”. auto-data.net. Приступљено 25. 6. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]