Петроварадинско окружје
| Петроварадинско окружје Péterváradi kerület | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1873—1886 | |||||||||
 Окружја у саставу развојачене Крајине (1873-1881) [наранџасто] | |||||||||
| Главни град | Сремска Митровица | ||||||||
| Земља |  Аустроугарска | ||||||||
| Површина | 2.780 (1880) км2 | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | војна покрајина | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1873 | ||||||||
• Укинуто | 1886 | ||||||||
| |||||||||
Петроварадинско окружје (мађ. Péterváradi kerület) је било административна и територијална јединица у саставу Развојачене Крајине (1873-1881) и Краљевине Хрватске и Славоније (1881-1886). Настало је 1873. године, развојачењем Петроварадинске регименте, а постојало је све до 1886. године, када је укључено у састав Сремске жупаније. Обухватало је сремски део Подунавља и Посавине, а управно седиште окружја налазило се у Сремској Митровици.[1][2][3]
Историја[уреди | уреди извор]
.jpg)
Током 1873. године спроведено је развојачење свих регименти у саставу Хрватско-славонске војне крајине, укључујући и доатадашњу Петроварадинску регименту, али те области нису одмах прикључене Краљевини Хрватској и Славонији, већ су добиле посебну земаљску управу, која се делила на шест крајишких окружја. Међу њима је био и новостворено Петроварадинско окружје, које је образовано на подручју укунуте Петроварадинске регименте, уз задржавање традиционалне петроварадинске одреднице у називу, иако се управно седиште налазило у Сремској Митровици. Тек 1881. године, сва окружја Развојачене Крајине прикључена су Краљевини Хрватској и Славонији. У оквирима проширене Краљевине, прикључена окружја су наставила да постоје све до 1886. годинне, када је жупанијско уређење протегнуто и на те просторе, тако да је Петроварадинско окружје укључено у састав Сремске жупаније.[4][5][6]
Види још[уреди | уреди извор]
- Историја Срема
- Историја Војводине
- Срби у Хабзбуршкој монархији
- Војна крајина
- Петроварадинска тврђава
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Крестић 1983.
- ^ Крестић 1991.
- ^ Алексић 2023.
- ^ Valentić 1981.
- ^ Planinić 1992, стр. 173-183.
- ^ Dubravica 2001, стр. 159-172.
Литература[уреди | уреди извор]
- Алексић, Снежана Б. (2023). Економска историја граничарског Срема од 1745. до 1914. године: Поводом 150 година од развојачења војне границе у Срему 1873-2023 (PDF). Нови Сад: Прометеј; Архив Војводине. Архивирано из оригинала 06. 05. 2024. г. Приступљено 08. 05. 2024.
- Valentić, Mirko (1981). Vojna krajina i pitanje njezina sjedinjenja s Hrvatskom 1849-1881. Zagreb: Centar za povijesne znanosti; Institut za historiju radničkog pokreta Hrvatske.
- Dubravica, Branko (2001). „Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871.-1886”. Politička misao. 38 (3): 159—172.
- Крестић, Василије (1983). „Политички, привредни и културни живот у Хрватској и Славонији”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 375—431.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Крестић, Василије (2003). Из прошлости Срема, Бачке и Баната. Београд: Српска књижевна задруга.
- Planinić, Silvana (1992). „Krajiško okružno upraviteljstvo (distrikti) i krajiške imovne općine u Hrvatsko-slavonskoj krajini”. Arhivski vjesnik. 34-35 (1991-1992): 173—183.