Вировитичка жупанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вировитичка жупанија
Грб
Грб
Положај
ДржаваКраљевина Хрватска и Славонија
Админ. центарВировитица, касније Осијек
Површина4,867 км² km2
Становништво1910.
 — број ст.272 430

Вировитичка жупанија (лат. Comitatus Verovitiensis; мађ. Verőce vármegye; нем. Komitat Virovititz) била је жупанија у Краљевини Хрватској и Славонији унутар Земаља Круне Светог Стефана у доба Аустроугарске монархије. Главни град жупаније испрва је била Вировитица, а од краја 18. века Осијек.

Географија[уреди]

Вировитичка жупанија граничила је с угарским жупанијама Шомођом, Барањском и Бачко-бодрошком жупанијом, те хрватско-славонским жупанијама Бјеловарско-крижевачком, Пожешком и Сремском. Жупанија се протезала уз јужну обалу реке Драве, све до њеног ушћа у Дунав. Покривала је површину од 4867 km2.

Детаљна мапа жупаније

Историја[уреди]

Вировитичка жупанија се у историјским изворима помиње почевши од 13. века, као једна од жупанија у саставу Краљевине Угарске. Тешко је пострадала током 16. века у време турског освајања. Након ослобођења од турске власти крајем 17. века била је под коморском и војном управом, а поновно је успостављена 1745. године. Након Хрватско-угарске нагодбе из 1868. године, остала је у саставу Краљевине Хрватске и Славоније, а одлуком Хрватског сабора из 1918. године, којом су раскинуте све државно-правне везе с Аустријом и Угарском, постала је делом Краљевине СХС. Наставила је да постоји као административна јединица све до увођења нове обласне организације (1921-1924), када је ушла у састав Осјечке области.[1]

Становништво[уреди]

Према попису из 1910. године, жупанија је имала 272 430 становника, а говорили су следеће језике:

Административна подела[уреди]

Почетком 20. века, Вировитичка жупанија била је подељена на следеће котареве:

Котареви
Котар Средиште
Доњи Михољац Доњи Михољац
Ђаково Ђаково
Осијек Осијек
Нашице Нашице
Слатина Слатина
Вировитица Вировитица
Жупанијски град
Осијек

Референце[уреди]

  1. ^ Димић 2001, стр. 111-117.

Литература[уреди]