Пистоја

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пистоја
Pistoia
Pistoia0002.jpg
Пистоја - главни трг са катедралом
Административни подаци
Држава Италија
РегијаТоскана
ПокрајинаПистоја
Становништво
Становништво
 — 90.072
 — густина380,42 ст./km2
Географске карактеристике
Координате43°56′00″ СГШ; 10°55′00″ ИГД / 43.933333° СГШ; 10.916667° ИГД / 43.933333; 10.916667Координате: 43°56′00″ СГШ; 10°55′00″ ИГД / 43.933333° СГШ; 10.916667° ИГД / 43.933333; 10.916667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина67 m
Површина236,77 km2
Пистоја на мапи Италије
Пистоја
Пистоја
Пистоја на мапи Италије
Остали подаци
ГрадоначелникРенцо Берти
Поштански број51100
Позивни број0573
Веб-сајт
www.comune.pistoia.it

Пистоја (итал. Pistoia) град је у средишњој Италији. Пистоја је највећи град и средиште истоименог округа Пистоја у оквиру италијанске покрајине Тоскана.

Град Пистоја је познат по гајењу цвећа и познатом трговишту цвећем.

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Град Пистоја налази се у средишњем делу Италије, 35 км северозападно од Фиренце, седишта покрајине. Град се налази у долини реке Омброне Пистојезе, главне притоке реке Арно. Град се сместио на првим бреговима изнад равнице дуж реке Арно, која се пружа јужно од града. Северно од града се издижу Апенини.

Историја[уреди | уреди извор]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 89.101 становника.[1]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
72.55371.96377.78384.56193.18592.27487.83084.27489.101

Пистоја данас има око 90.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства.

Пистоја-Пиштољ[уреди | уреди извор]

Реч "пиштољ" води порекло од имена града Пистоје. Производња овог оружја започета је у граду веома рано, у 16. веку.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]