Бели зец

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Планински зец)

Бели зец
Препарирани бели зец у зимском крзну
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. timidus
Биномно име
Lepus timidus
Linnaeus, 1758
Ареал белог зеца
  аутохтон
  пренет

Бели зец или алпски зец или планински зец (лат. Lepus timidus) је сисар из реда двозубаца (Lagomorpha) и породице зечева (Leporidae).

Опис[уреди | уреди извор]

Бели зец у летњем крзну

Бели зец је крупна врста и мало је ситнији од европског зеца. Достиже дужину од 45 до 65 cm, дужину репа од 4 до 8 cm и тежину од 2 до 5,3 килограма. Женке су мало теже од мужјака.[2] У току лета крзно му је смеђе боје, а у току зиме беле боје (код већине популација). Реп остаје потпуно бео током целе године, по чему се разликује од европског зеца. Подврста ирски бели зец (Lepus timidus hibernicus) остаје смеђ током целе године. Код неких јединки ирске подврсте јавља се тамносива боја на горњој површини репа.

Распрострањење[уреди | уреди извор]

Врста има станиште северном делу Евроазије, у Аустрији, Белорусији, Естонији, Ирској, Италији, Јапану, Казахстану, Кини, Летонији, Литванији, Лихтенштајну, Монголији, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Русији, Словенији, Уједињеном Краљевству, Украјини, Финској, Француској и Шведској.[3]

Популациони тренд је за ову врсту непознат.[3]

Станиште[уреди | уреди извор]

Бели зец (Lepus timidus) насељава поларне, планинске крајеве, тундре, тајге, језера на чијим обалама расте трска у степама.[3]

Угроженост[уреди | уреди извор]

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lepus timidus База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ Macdonald, D.W.; Barrett , P. (1993). Mammals of Europe.
  3. ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]