Поповац (Барања)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Поповац
Az ortodox templom.JPG
Православна црква у Поповцу
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска
Општина Поповац (Барања)
Становништво
Становништво
 — (2011) 959
Географске карактеристике
Координате 45°48′22″ СГШ; 18°39′34″ ИГД / 45.80612118007872° СГШ; 18.659507857940777° ИГД / 45.80612118007872; 18.659507857940777Координате: 45°48′22″ СГШ; 18°39′34″ ИГД / 45.80612118007872° СГШ; 18.659507857940777° ИГД / 45.80612118007872; 18.659507857940777
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 89 м
Поповац на мапи Хрватске
Поповац
Поповац
Поповац на мапи Осјечко-барањске жупаније
Поповац
Поповац
Поповац на мапи Осјечко-барањске жупаније
Остали подаци
Поштански број 31303 Поповац
Позивни број +385 31

Поповац (хрв. Popovac, мађ. Baranyabán) је насељено место и седиште општине у Барањи, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

Историја[уреди]

Село је насељено око 1657. године, за време аустријског цара Леополда I.[1] У 19. веку то место се назива Бан или Барањабан, и налази се у Дарданском срезу. Почетком 20. века у Барањибану је било 2472 житеља који су становали у 436 домова. Немци су били доминантни, а Срби - њих 657 православних душа (или 27%) имало је 108 кућа. Од српских здања, ту су били православна црква и народна школа. Од комуникација место је имало само пошту, а припадајући брзојав био је у Фехерцеглаку.

До територијалне реорганизације у Хрватској, налазио се у саставу старе општине Бели Манастир.

Срби у Бану[уреди]

У месту је 1735. године било три православна свештеника: поп Теодор, поп Ефтимије и поп Константин. За издржавање школе та општина 1745. године је издвајала 22 ф. годишње.[2] Парох у Бану био је 1826. године поп Григорије Ћосић, а његов парохијски помоћник поп Михаил Ћосић капелан.

Купио је 1833. године бански учитељ Григорије Петровић мађарско-српску граматику.[3]

По државном шематизму православног клира у Угарској, у "Бану" (Поповцу) је 1846. године била православна парохија са 650 православаца. Православно парохијско звање је основано и црквене матице се воде од 1751. године. Постојала је православна црква при којој је парох био поп Цветко Тошић. За школу је те 1846. године било 23 ученика, али учитељ није уписан.[4]

Као приложници јављају се 1866. године у Бану: Божа Ћосић учитељ са 4 ф. и тамошња Српска читаоница са 4 ф.[5]

Био је месни парох поп Александар Ћосић 1893. године одликован насловом протојереја.[6]

По подацима из 1905. године у Барањабану је постојала српска православна црквена општина. Скупштина црквена била је редовна, под председништвом Романа Станковића. Православни храм посвећен празнику Ваведењу Пресвете Богородице грађен је у готском стилу 1726. године. Почетком 20. века црква је у добром стању, постоји и српско православно гробље. Православна парохија је најниже платежне - VI класе, и има парохијску земљишну сесију од 43 кј. Парохијско звање је основано 1726. године, а црквене матрикуле се воде од 1777. године. Парох је поп Дионисије Мијатовић родом из Доње Нане, који се налази ту већ шест година. Постоји 1905. године српска вероисповедна школа, чији је месни управитељ парох. Старатељ школски био је Милован Бошњак, а школа има једно здање сазидано 1891. године. Учитељ је Радослав Кућанчанин, родом из Мађарбоје, који је већ четири године у месту. Редовну наставу прати 64 ученика, а пофторну похађа 27 ђака старијег узраста.[7]

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, општина Поповац је имала 2.084 становника, од чега у самом Поповцу 959.[8]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Поповац је имало 1.582 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.034 65,36 %
Срби
  
347 21,93 %
Југословени
  
86 5,43 %
Роми
  
23 1,45 %
Мађари
  
17 1,07 %
Македонци
  
6 0,37 %
Немци
  
4 0,25 %
Словенци
  
3 0,18 %
Италијани
  
1 0,06 %
Руси
  
1 0,06 %
неопредељени
  
25 1,58 %
регион. опр.
  
1 0,06 %
непознато
  
34 2,14 %
укупно: 1.582

Референце[уреди]

  1. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
  3. ^ Емерико Салај: "Мађарско-сербска граматика", Будим 1833. године
  4. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  5. ^ "Школски лист", Сомбор 1866. године
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1893. године
  7. ^ Мата Косовац, наведено дело
  8. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 18. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди]