Нашице

Координате: 45° 29′ 27″ С; 18° 05′ 38″ И / 45.49075° С; 18.09382° И / 45.49075; 18.09382
С Википедије, слободне енциклопедије
Нашице
Дворац грофова Пејачевић
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаОсјечко-барањска
Становништво
Становништво
 — 2011.7.888
Агломерација (2011.)16.224
Географске карактеристике
Координате45° 29′ 27″ С; 18° 05′ 38″ И / 45.49075° С; 18.09382° И / 45.49075; 18.09382
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Нашице на карти Хрватске
Нашице
Нашице
Нашице на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЈосип Милетић (ХДЗ)
Поштански број31500
Позивни број+385 31
Регистарска ознакаNA

Нашице су град у Хрватској, у Осјечко-барањској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 16.224 становника, а у самом насељу је живело 7.888 становника.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Срески суд у Нашицама је формиран 1850. године. Када је 1894. године текла акција за скупљање прилога за подизање споменика Митрополиту Стратимировићу, прилог од 12 ф. је дао Коста Новић судија из Нашица.[2]

У месту је током 19. века одржаван годишњи вашар неколико пута. Прво је (1827) било два термина: 13. јун и 15. август, па ускоро било четири термина (1831): 10. марта, 13. јуна, 15. августа и 30. новембра.[3]

За време Другог светског рата усташе су убиле пароха нашичког Георгија Богића (Свештеномученика Ђорђа). Млади парох Богић је дошао у парохију Нашице 1940. године. Убили су по наредби католичког фратра фра Сидонија Шолца, нашички млекар Феликс Лахнер са двојицом усташа.[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 1991. године, град Нашице (насељено место) имао је 8.235 становника. Према попису из 2001. Нашице су имале 17.320 становника.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Нашице је имало 8.235 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
6.816 82,76%
Срби
  
734 8,91%
Југословени
  
260 3,15%
Словаци
  
69 0,83%
Албанци
  
27 0,32%
Мађари
  
25 0,30%
Македонци
  
25 0,30%
Муслимани
  
23 0,27%
Словенци
  
11 0,13%
Црногорци
  
10 0,12%
Немци
  
4 0,04%
Пољаци
  
2 0,02%
Чеси
  
2 0,02%
Роми
  
1 0,01%
Руси
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
Турци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
остали
  
1 0,01%
неопредељени
  
128 1,55%
регион. опр.
  
18 0,21%
непознато
  
75 0,91%
укупно: 8.235

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 12. 3. 2017. 
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1894.
  3. ^ "Сербска пчела", Будим 1831-1841.
  4. ^ Милан Булајић: "Усташки злочини геноцида и суђење Андрији Артуковићу 1986. године", Београд 1988.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]