Црногорске Владе у егзилу (1916—1922) — разлика између измена
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 6: | Ред 6: | ||
Након краткотрајне владе генерала [[Мило Матановић|Мила Матановића]] (4. I 1917 - 29. V 1917), указом краља Николе од 29. V 1917. године формирана је влада на челу са [[Евгеније Поповић|Евгенијем Поповићем]]. Поповић је био бивши дугогодишњи црногорски генерални конзул у [[Рим]]у, док су остали министри били мање значајни чиновници. Ова влада залагала се да Црна Гора очува своју државност, а да у случају југословенског уједињења у нову заједницу уђе као њен равноправни члан. |
Након краткотрајне владе генерала [[Мило Матановић|Мила Матановића]] (4. I 1917 - 29. V 1917), указом краља Николе од 29. V 1917. године формирана је влада на челу са [[Евгеније Поповић|Евгенијем Поповићем]]. Поповић је био бивши дугогодишњи црногорски генерални конзул у [[Рим]]у, док су остали министри били мање значајни чиновници. Ова влада залагала се да Црна Гора очува своју државност, а да у случају југословенског уједињења у нову заједницу уђе као њен равноправни члан. |
||
Поповића на месту предсједника владе замењује [[Јован Симонов Пламенац|Јован Пламенац]], којег је на место предсједника декретом поставио краљ Никола 4. (17) II [[1919]]. године. Поред Пламенца, тадашњу владу сачињавали су и министри: [[Перо Вучковић]], [[Милутин Вучинић]], [[Мило Вујовић]] и [[Перо Шоћ]]. Крајем [[1920]]. и почетком [[1921]]. међународни положај ове владе се погоршао. Владе Француске, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велике Британије]] и [[САД]]-а прекинуле су односе са црногорском владом, а у марту 1921. умро је и краљ Никола. |
Поповића на месту предсједника владе замењује [[Јован Симонов Пламенац|Јован Пламенац]], којег је на место предсједника декретом поставио краљ Никола 4. (17) II [[1919]]. године. Поред Пламенца, тадашњу владу сачињавали су и министри: [[Перо Вучковић]], [[Милутин Вучинић]], [[Мило Вујовић]] и [[Перо Шоћ]]. Крајем [[1920]]. и почетком [[1921]]. међународни положај ове владе се погоршао. Владе Француске, [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Велике Британије]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]-а прекинуле су односе са црногорском владом, а у марту 1921. умро је и краљ Никола. |
||
Пламенчева влада је дала оставку 20. VI 1921. године. Указом [[Милена Петровић Његош|краљице Милене]] од 28. VI 1921. године, за предсједника владе је постављен дивизијар Милутин Вучинић. |
Пламенчева влада је дала оставку 20. VI 1921. године. Указом [[Милена Петровић Његош|краљице Милене]] од 28. VI 1921. године, за предсједника владе је постављен дивизијар Милутин Вучинић. |
||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
* [[Министарски савјет (Црна Гора)]] |
* [[Министарски савјет (Црна Гора)]] |
||
* [[Подгоричка скупштина]] |
* [[Подгоричка скупштина]] |
||
* [[Божићни устанак]] |
* [[Божићна побуна|Божићни устанак]] |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 15. мај 2015. у 23:36
Када је почетком јануара 1916. године краљ Никола напустио земљу, с њим је отишао и тадашњи предсједник владе Лазар Мијушковић. У земљи су остала три министра и начелник Врховне команде, дивизијар Јанко Вукотић.
У егзилу, у Француској, нову владу је формирао Андрија Радовић (29. IV 1916 - 4. I 1917). Због одбијања краља Николе да се одрекне престола, а Црну Гору припоји Србији, Андрија Радовић је поднео оставку.
Након краткотрајне владе генерала Мила Матановића (4. I 1917 - 29. V 1917), указом краља Николе од 29. V 1917. године формирана је влада на челу са Евгенијем Поповићем. Поповић је био бивши дугогодишњи црногорски генерални конзул у Риму, док су остали министри били мање значајни чиновници. Ова влада залагала се да Црна Гора очува своју државност, а да у случају југословенског уједињења у нову заједницу уђе као њен равноправни члан.
Поповића на месту предсједника владе замењује Јован Пламенац, којег је на место предсједника декретом поставио краљ Никола 4. (17) II 1919. године. Поред Пламенца, тадашњу владу сачињавали су и министри: Перо Вучковић, Милутин Вучинић, Мило Вујовић и Перо Шоћ. Крајем 1920. и почетком 1921. међународни положај ове владе се погоршао. Владе Француске, Велике Британије и САД-а прекинуле су односе са црногорском владом, а у марту 1921. умро је и краљ Никола.
Пламенчева влада је дала оставку 20. VI 1921. године. Указом краљице Милене од 28. VI 1921. године, за предсједника владе је постављен дивизијар Милутин Вучинић.
Када је Вучинић умро, августа 1922. године, Јован Пламенац се 16. септембра 1922. рогласио за предсједника владе одбивши да призна краљицу Милену за намјесника. Краљица је декретом од 23. септембра 1922. за предсједника владе поставила др Анта Гвозденовића и тако настају 2 сукобљене владе. Формално ове владе није нико признавао.
