Српска застава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ово је чланак о српској застави. Погледајте чланке о застави Републике Србије и застави Републике Српске.

Српска застава
Civil Flag of Serbia.svg
Народна застава Републике Србије.

Усвојена 11. новембра 2010. године


Tradicionalna zastava Vojvodine bez grba.svg
Традиционална застава АП Војводине
без традиционалног грба.

Усвојена 15. септембра 2016. године


Flag of the Republika Srpska.svg
Застава Републике Српске.

Усвојена 9. јануара 1992. године
НадимакТробојка
УпотребаДржавна застава и барјак, ратна застава Normal or de jure version of flag, or obverse side
Пропорције2:3
ИзгледХоризонтална тробојка црвене, плаве и беле боје

Српска застава (позната и као српска тробојка), један је од симбола српског народа у целини. Застава је правоугаоног облика, подељена на три хоризонтална поља једнаке ширине, редом: црвено, плаво и бело (видети: пансловенске боје). Заставе Републике Србије, Републике Српске и Војводине имају у својој основи српску заставу. И многе друге институције, попут Српске православне цркве, користе српску заставу у својој симболици, истичући тако улогу српског народа у својој историји и циљевима, и отуда изведену и његову суштинску конституалност.

Доба Немањића[уреди]

Најстарији пример могуће везе савремене српске заставе са средњовековним обележјима јесте застава Краља Стефана Владислава чија је историјска потврда попис скупоцених ствари из покладе који је забележен у дубровачким документима. Дана 1. јула 1281. године, шест грађана Котора добили су пуномоћје да у име тадашњег краља Рашке Стефана Драгутина подигну покладе у Дубровнику које припадају Жупану Деси и његовој мајци Белослави: Nos comune Catari consentimus Johanni de Pribi, Nicolao Dabronis, Johanni Gymanoi, Johanni Gille, Marco Basilii et Medossio Thome Dragonis, quos dominus noster rex Stephanus misit Ragusium ad recipiendum depositum, quod reposuit iuppanus Dese et mater eius (Ми, општина Котора, сложни смо да Иван Приби, Никола Дабро, Иван Гиманој, Иван Гила, Марко Базилијев (Драго) и Медош Томе Драгова, које је господар наш Краљ Стефан послао у Дубровник, узму натраг залог који су оставили жупан Деса и његова мајка).[1]

У Дубровнику, 3. јула 1281. године, иста делегација которских грађана подиже депозит Жупана Десе, сина Краља Владислава и Белославе, мајке Жупана Десе. Попис депозита који је забележен у дубровачким документима помиње и једну црвено-плаву свилену заставу (vexillum unum de zendato rubeo et blavo).[1]

Ове боје се враћају 1807. године на застави Хаџи Мелентија, игумана манастира Рача, које су биле обрнуте у односу на боје заставе Стефана Владислава.[1]

Доба Књаза Милоша Обреновића[уреди]

Сретењски устав из 1835. године је описивао српску заставу као црвено-бело-плаву (челикастоугаситу) тробојку.[2] Боје заставе су засноване на основу боја српског народног грба код кога је боја штита црвена, боја крста бела и боја оцила метално плаве боје.[3][2] Због притиска на Кнеза Милоша Обреновића од стране Русије и османског царства, устав је повучен, а застава је морала бити промењена.[2] Кнез Милош се заједно са Димитријем Давидовићем и Јаковом Живановићем определио за заставу која ће пратити боје српског народног грба али је распоред боја промењен на црвено-плаво-бели.[3] Кнез Милош је успео да од Порте добије ферман који гласи: А као што е то дозволено дано за трговачке лађе Молдавие, Валахие и острва Самоског, тако е заклочено да се од високог Девлета мога даде и Србском народу тробоини барјак, на коме ће горни част црвене, средни плавето, а долна беле бое бити, - и у овоме е високочеиша моа заповести већ изашла. Црвено-плаво-бела тробојка ће остати као застава Срба и српских држава до дан данас.[2]

Други српски устанак

У склопу прерастања Србије у државу, и постепеног осамостаљења од Турске царевине књаз Милош је почео да истиче заставу. Протестима Русије код турског Султана, да му застава личи на француску, књаз се оправдавао тиме, да је заставу истицао „само ђумрука ради“. Наравно као и увек уз своје објашњење и извињење послао је врећу дуката Султану да га умири. Султан је одлучио да српску заставу дефинише ферманом (указом). И тада је рекао да су српске боје „црвена, плава и бела“. За плаву боју употребљен је израз „челикасто плава“. Док је та боја попримила крајњи распоред, умногоме је мењана, али су боје остајале махом исте.

Доба СФР Југославије[уреди]

У доба СФР Југославије, Социјалистичка Република Србија српска застава је имала сада већ традиционално „српске боје“ којој је додата црвена звезда петокрака у средини. Горњи крак петокраке је улазио до пола у црвено поље. Петокрака је била опшивена златном траком да би се разликовала пре свега на црвеном пољу.

Доба после распада Југославије[уреди]

Од 1991. године, усвојена је нова застава Србије. Скинута је петокрака, и застава је сада поново добила традиционални распоред: црвено-плаво-бела.

Застава Српске православне цркве[уреди]

Застава Српске православне цркве се састоји од „српских боја“, а у средини је равнокраки крст са 4 огњила (оцила) по угловима. Ово обележје добија на популарности тек од Ритерове стематографије.

Галерија српских тробојки[уреди]

Галерија сличних тробојки[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Гиљен, Никола (2014). Српске средњовековне заставе. Београд: Фонд Принцеза Оливера. стр. 117, 118, 156. ISBN 978-86-912875-6-6. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Ацовић, Драгомир (2008). Хералдика и Срби. Завод за уџбенике. стр. 570. ISBN 978-86-17-15093-6. 
  3. 3,0 3,1 Гиљен, Никола. Српске средњовековне заставе. Фонд Принцеза Оливера. стр. 157. ISBN 978-86-912875-6-6. 

Спољашње везе[уреди]