Рзав — разлика између измена
м Разне исправке |
Трагом душе |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
| пловност = |
| пловност = |
||
}} |
}} |
||
'''Рзав''' је [[река]] у [[Србија|Србији]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] ([[Република Српска]]). Настаје на подручју националног парка [[Национални парк Тара|Тара]] спајањем [[Бели Рзав|Белог]] и [[Црни Рзав|Црног Рзава]] код села [[Доње Вардиште]], на свом путу до коначног одредишта - ушћа у [[Дрина|Дрину]] које се налази у [[Вишеград]]у. Пролази кроз много [[клисура]] и [[кањон]]а, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили [[Аустрија]]нци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле. |
'''Рзав''' је [[река]] у [[Србија|Србији]] и [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] ([[Република Српска]]). Настаје на подручју националног парка [[Национални парк Тара|Тара]] спајањем [[Бели Рзав|Белог]] и [[Црни Рзав|Црног Рзава]] код села [[Доње Вардиште]], на свом путу до коначног одредишта - ушћа у [[Дрина|Дрину]] које се налази у [[Вишеград]]у. |
||
== Карактеристика реке == |
|||
Пролази кроз много [[клисура]] и [[кањон]]а, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили [[Аустрија]]нци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле. |
|||
[[Датотека:Le Rzav près du village de Vardiste.jpg|мини|десно|Кањон реке Рзав код села [[Доње Вардиште|Вардиште]]]] |
[[Датотека:Le Rzav près du village de Vardiste.jpg|мини|десно|Кањон реке Рзав код села [[Доње Вардиште|Вардиште]]]] |
||
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему. |
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему. |
||
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од [[Средоземно море|Медитерана]] до централног [[Балканско полуострво|Балкана]]. У другој половини [[14. век]]а саграђен је [[манастир Добрун]] који и данас постоји. Специфичан је по [[фреска]]ма из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из [[13. век]]а. |
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од [[Средоземно море|Медитерана]] до централног [[Балканско полуострво|Балкана]]. У другој половини [[14. век]]а саграђен је [[манастир Добрун]] који и данас постоји. Специфичан је по [[фреска]]ма из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из [[13. век]]а. |
||
== Галерија слика == |
|||
<gallery> |
|||
Dolina Rzava 2.JPG| |
|||
Dolina Rzava 4.jpg| |
|||
Dolina Rzava 3.jpg| |
|||
Jezerce u Dobrunu.JPG| |
|||
Rzav 1.JPG| |
|||
Voz ćiro u dolini rijeke Rzav.JPG| |
|||
Details of nature park Dobrun-Rzav 02.JPG| |
|||
Details of nature park Dobrun-Rzav 11.JPG| |
|||
Ogledalo Duse.JPG| |
|||
Rzav 2.jpg| |
|||
</gallery> |
|||
== Види још == |
== Види још == |
Верзија на датум 30. јул 2015. у 21:02
Рзав | |
---|---|
Опште информације | |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Ушће | Дрина |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија, БиХ |
Област | Република Српска |
Насеља | Вишеград |
Притоке | Јадар и Тишћа |
Река на Викимедијиној остави |
Рзав је река у Србији и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду.
Карактеристика реке
Пролази кроз много клисура и кањона, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.
Галерија слика
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.