Архимандрит Филарет (Гранић) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м datum
м datum
Ред 6: Ред 6:
| опис_слике = Филарет Гранић, српски византолог
| опис_слике = Филарет Гранић, српски византолог
| пуно_име =
| пуно_име =
| датум_рођења = [[13. септембар]] [[1883]].
| датум_рођења = {{Датум рођења|1883|9|13}}
| место_рођења = [[Кикинда|Велика Кикинда]]
| место_рођења = [[Кикинда|Велика Кикинда]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска]]

Верзија на датум 24. август 2015. у 09:43

Филарет Гранић
Филарет Гранић, српски византолог
Лични подаци
Датум рођења(1883-09-13)13. септембар 1883.
Место рођењаВелика Кикинда, Аустроугарска
Датум смрти3. фебруар 1948.(1948-02-03) (64 год.)
Место смртиБеоград, ФНРЈ

Филарет Гранић (Велика Кикинда, 13. септембар 1883Београд, 3. фебруар 1948) је био српски византолог и теолог, архимандрит.

Биографија

Рођен је у Великој Кикинди као Бранко Гранић 13. септембра (1. септембра по јулијанском календару) 1883. Гимназију је завршио у Новом Саду а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. Његово световно име било је Бранко. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.

Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. је и хонорарни професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. 1935. је изабран за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.

Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњовековној Србији. Његове радове карактерише минуцуиозно проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.

Помињемо неке његове радове: Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву, Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима, Проблем сазива васељенског сабора, Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку.

Литература

текст саставио мр А. Ђаковац према опширнијој биографији еп. А. Јевтића у Богословље, 1980, стр. 27-41.

Спољашње везе