Лужњак — разлика између измена

Лужњак
	грана са листовима и жировима
Статус угрожености
	Најмање угрожен
Научна класификација
Царство:	Plantae
Тип:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Fagales
Породица:	Fagaceae
Род:	Quercus
Секција:	Quercus
Врста:	Q. robur
Биномно име
	Quercus robur; L.
	Ареал распрострањења лужњака

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. јануар 2016. у 23:07

Храст лужњак (лат. Quercus robur) је дрво из рода храстова, породице Fagaceae. Народни називи за храст лужњак су и дуб, гњилец, лужник, рани храст, рошњак, грм.

Изглед

Храст лужњак је врло раширено европско и западноазијско листипоадно дрво . Висине је до 40 метара (понекад и до 50m), а стабло може да има пречник и до 3m . То је дуговечно дрво које може да дочека старост од 500 до 1.000 година . Крошња му је широка, неправилна и добро разграната. Кора му је у младости глатка са лаганим сиво- зеленкастим сјајем, а касније почиње да распуцава подужно. У старости постаје дебела (и до преко 10 центиметара), сивосмеђе боје и уздужно испуцала дубљим (до 3-4 cm), а попречно плитким браздама.

Коренов систем му је јако развијен, с централним кореном, који продире у дубину по неколико метара; бочни корени се развијају у ширину. Образује ектотрофну микоризу. Пупољци су му покривени бројним, голим, спирално распоређеним љускама светлосмеђе боје и јајастог, округластог, полутупог, већином петоугластог облика су. Листови на лужњаку су јајасти, на доста дебелим, голим, полуокруглим, 2-10 mm дугим петељкама. Бочни нерви се пружају у урезе Лист . Цветови су једнополни; мушки су у 2-5 cm дугим ресама а женски се јављају појединачно или у групицама до пет. Плод храста је жир - око 1,5 - 5 cm дугачак, 0,7 - 2,7 cm широк са површинским уздужним пругама, светлосмеђ или жућкаст. Вири из „капице“ 1/2 до 2/3 дужине жира; виси на 3-7 cm дугој петељци. Сазрева у септембру и октобру.

Размножавање може бити семеном (полно размножавање) и вегетативно (бесполно размножавање).

Станиште

Храст лужњак захтева дубока, глиновита или песковита, плодна, претежно влажна земљишта, са високим нивоом подземних вода. Теже успева на плитком и сувом земљишту. Зато су његова станишта претежно на алувијалним земљиштима, низијским или благо брежуљкастим теренима. Распрострањен је у скоро целој Европи, Кавказу, и Малој Азији.

Употреба

Храст лужњак има уске жућкастобеле годове, док је средина светло до тамно смеђе боје. Средња густина сировог дрвета је око 0,65 g/cm³. Храстовина је тврда, жилава, врло трајна и добро се обрађује. Користи се за различите сврхе: као грађевинско дрво, за железничке прагове, греде и стубове. У унутрашњем уређењу, од храстовине се израђују различите врсте подних облога, израђују се степенице и намјештај. Висококвалитетна храстовина се користи за израду фурнира, а од ње се израђују и бурад.

Сем тога храст лужњак се користи и као веома добро огревно дрво.

Познато је да је у доба владавине Кнеза Милоша Обреновића тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.^[1] Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у органској пољопривреди.

Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту. Плод многих врста храстова (жир) богат је скробом, шећером, беланчевинама, мастима, смолом и танином. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Жирове са мало танина, а доста скроба имају цер, китњак, сладун, медунац и друге врсте. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).^[2]

Значај у озелењавању

Види још

Референце

^ Dušanović Pasello, Đorđo. „Žir kao dopunsko hranivo za životinje”. http://www.stocarstvo.com/. GAUS Agencija. Спољашња веза у |work= (помоћ)
^ Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.

Литература

Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.

Спољашње везе

[stocarstvo-1] Dušanović Pasello, Đorđo. „Žir kao dopunsko hranivo za životinje”. http://www.stocarstvo.com/. GAUS Agencija. Спољашња веза у |work= (помоћ)

[grlic-2] Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. стр. 83—85.

[1]

[2]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{рут}}
 {{bez izvora}}
 {{Taxobox
@@ Ред 42: / Ред 43: @@
 Сем тога храст лужњак се користи и као веома добро огревно дрво.
+Познато је да је у доба владавине Кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]] тзв. "жирење свиња" био један од најчешћих начина екстензивног това свиња у Србији, у храстовим и буковим шумама.<ref name=stocarstvo>{{cite web|first=Đorđo|last=Dušanović Pasello|title=Žir kao dopunsko hranivo za životinje|url=http://www.stocarstvo.com/saradnja/gaus_agencija/zir_hranivo.htm|work=http://www.stocarstvo.com/|publisher=GAUS Agencija}}</ref> Данас је оваква врста исхране нарочито популарна у [[Organska poljoprivreda|органској пољопривреди]].
-Некада се жир у храстовим шумама користио за прехрану стоке и у том су погледу храстове шуме биле веома значајне. У периоду када жир почне да опада са дрвећа људи водили [[свиња|свиње]] у храстове шуме и товили их жиром. И данас се овакав начин исхране стоке задржао у узгајалиштима [[мангалица|мангулице]].
+Храстов жир употребљавао се и у људској исхрани од најдавнијих времена. Утврђено је да су се жирови лужњака и китњака користили у исхрани још у неолиту. Плод многих врста храстова (жир) богат је скробом, шећером, беланчевинама, мастима, смолом и танином. Јестивост жирова управо зависи од садржаја танина у њима. Велики садржај танина резултира горким укусом плодова и ограничава њихову употребу у људској исхрани. Жирове са мало танина, а доста скроба имају цер, китњак, сладун, медунац и друге врсте. Жир и данас користе у исхрани поборници природне исхране, а може се користити печен попут питомог кестена, као пире, самлевен у брашно као додатак хлебу или пржен и млевен као замена за кафу. У Немачкој је и данас познат израз "жирова кафа" (Eichelkaffe).<ref name=grlic>{{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}</ref>
+== Значај у озелењавању ==
 == Види још ==
@@ Ред 52: / Ред 57: @@
 * [[Цер (биљна врста)|Цер]]
+== Референце ==
+{{reflist}}
+== Литература ==
+* {{cite book|first=Ljubiša|last=Grlić|title=Enciklopedija samoniklog jestivog bilja|year=1986|publisher=August Cesarec|location=Zagreb|pages=83-85}}
+== Спољашње везе ==
 [[Категорија:Листопадно дрвеће]]
 [[Категорија:Fagales]]