Стеван Јаковљевић — разлика између измена
м Разне исправке |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10ehf1) |
||
| Ред 35: | Ред 35: | ||
{{портал|Биографија}} |
{{портал|Биографија}} |
||
* {{АСК|Српска трилогија — књига прва|19|6|Српска трилогија — књига друга|19|5|Српска трилогија — књига трећа|19|7}} |
* {{АСК|Српска трилогија — књига прва|19|6|Српска трилогија — књига друга|19|5|Српска трилогија — књига трећа|19|7}} |
||
* [ |
* [https://archive.today/20121221191353/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=203 Биографија на сајту САНУ] |
||
* [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:466298-Komunisti-ucenjivali-pisca-Srpske-trilogije-i-Mir-Jam Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости] |
* [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:466298-Komunisti-ucenjivali-pisca-Srpske-trilogije-i-Mir-Jam Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости] |
||
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/417046/Secanje-na-pobedu-u-Velikom-ratu-i-Stevana-Jakovljevica Сећање на победу у Великом рату и Стевана Јаковљевића („Политика”, 1. децембар 2018)] |
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/417046/Secanje-na-pobedu-u-Velikom-ratu-i-Stevana-Jakovljevica Сећање на победу у Великом рату и Стевана Јаковљевића („Политика”, 1. децембар 2018)] |
||
Верзија на датум 20. фебруар 2019. у 07:36
| Стеван Јаковљевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. децембар 1890. |
| Место рођења | Књажевац,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 2. новембар 1962. (71 год.) |
| Место смрти | Београд,  НР Србија,  ФНР Југославија |
| Образовање | Филозофски факултет Универзитета у Београду |
Стеван Јаковљевић[1] [2] (Књажевац, 7. децембар 1890 — Београд, 2. новембар 1962) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
Биографија
Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.
Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име[3] и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија” (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста” (1935), „Под Крстом” (1936) и „Капија слободе” (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација” (1939) о друштвеном животу Београда између два светска рата, „Велика забуна” (1952) ратна хроника Другог светског рата и „Ликови у сенци” (1956) опис заробљеничког живота у Италији и Немачкој и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера”, „Макрофитска вегетација Охридског језера” и „Систематика лековитог биља”.
Његова сестра била је књижевница Милица Јаковљевић Мирјам.
По њему се зове Гимназија „Стеван Јаковљевић” у Власотинцу.
Референце
- ^ „Стеван Јаковљевић”. Српска енциклопедија. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Личности и дела скрајнуте традиције”, Ковачевић Божидар, Српско библиофилско друштво, 2014.
- ^ „Огледи и критике”, Гавела Ђуро, Српска књижевна задруга, Београд, 1979.
Спољашње везе
- Стеван Јаковљевић: Српска трилогија — књига прва, Српска трилогија — књига друга, Српска трилогија — књига трећа на Антологији српске књижевности (.docx формат)
- Биографија на сајту САНУ
- Страдања писца Српске трилогије - Вечерње новости
- Сећање на победу у Великом рату и Стевана Јаковљевића („Политика”, 1. децембар 2018)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Људи | |
| Остале | |
