Паљо Бохуш — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе|институција=[http://www.muzeumslovakov.rs/ Музеју војвођанских Словака]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј војвођанских Словака 2019|програма стажирања]]}}
{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе
| институција =[http://www.muzeumslovakov.rs/ Музеју војвођанских Словака]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Музеј војвођанских Словака 2019|програма стажирања]]}}
{{Инфокутија Писац
{{Инфокутија Писац
| име = Паљо Бохуш
| име = Паљо Бохуш
Ред 37: Ред 38:
| веб-сајт =
| веб-сајт =
}}
}}
'''Паљо Бохуш''' ([[Словачки језик|свк.]] ''Paľo Bohuš''; право име Павел Сабо; [[Бачки Петровац]], [[24. април]] [[1921]] – [[Нови Сад]], [[22. септембар]] [[1997]]) био је водећи песник словачке мањине у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] и познати есејиста.
'''Паљо Бохуш''' ([[Словачки језик|свк.]] ''Paľo Bohuš''; право име Павел Сабо; [[Бачки Петровац]], [[24. април]] [[1921]] – [[Нови Сад]], [[22. септембар]] [[1997]]) био је водећи песник словачке мањине у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] и познати есејиста.


== Биографија ==
== Биографија ==
Завршио је гимназију у Бачком Петровцу. Потом је студирао медицину у [[Сегедин|Сегедину]] (1941-44). Године 1945. прелази на Медицински факултет Карловог универзитета у [[Братислава|Братислави]], где је дипломирао 1950. године.
Завршио је гимназију у Бачком Петровцу. Потом је студирао медицину у [[Сегедин]]у (1941—44). Године 1945. прелази на Медицински факултет Карловог универзитета у [[Братислава|Братислави]], где је дипломирао 1950. године.


Запослио се као секундарни лекар у Вишне Хаги у [[Словачка|Словачкој]], али је у јулу 1950. као југословенски држављанин оптужен за велеиздају и осуђен на затворску казну. У затвору у [[Љеополдов|Леополдову]] провео је пет година, где је тешко оболео од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. У Југославију се вратио 1955. године и радио је као лекар у [[Сурдулица|Сурдулици]], [[Сокобања|Сокобањи]] и [[Нова Варош|Новој Вароши]] до 1973. године, када се пензионисао и преселио у родно место.
Запослио се као секундарни лекар у Вишне Хаги у [[Словачка|Словачкој]], али је у јулу 1950. као југословенски држављанин оптужен за велеиздају и осуђен на затворску казну. У затвору у [[Љеополдов|Леополдову]] провео је пет година, где је тешко оболео од [[Туберкулоза|туберкулозе]]. У Југославију се вратио 1955. године и радио је као лекар у [[Сурдулица|Сурдулици]], [[Сокобања|Сокобањи]] и [[Нова Варош|Новој Вароши]] до 1973. године, када се пензионисао и преселио у родно место.


Прве песме објавио је 1939. године. У својој првој збирци песама, Život a brázdy (1943), у знаку симболичке поетике говори о везаност човека - сељака за бразде на равници. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] у словачким часописима у Југославији објавио је рукопис поетских сведочанстава о трагичним ратним догађајима. Поезији се вратио по изласку из затвора, у другој половини педесетих година.
Прве песме објавио је 1939. године. У својој првој збирци песама, Život a brázdy (1943), у знаку симболичке поетике говори о везаност човека - сељака за бразде на равници. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] у словачким часописима у Југославији објавио је рукопис поетских сведочанстава о трагичним ратним догађајима. Поезији се вратио по изласку из затвора, у другој половини педесетих година.


Најплоднији период Бохушевог стваралаштва свакако су седамдесете године 20. века, када је објавио збирке поезије ''Predsa koľaj'' (1971), ''Hviezdne proso'' (1972), ''Časom dôjdeme'' (1974), ''Живот, унапред доживотан'' (1977, у сопственом преводу на словачки ''Listovanie v morušových listoch'', 1985), ''Nikam a spät''' (1989), ''Triumfálny postrek'' (1990), ''Tretia strana mince'' (1993), ''Jednosmerný rebrík'' (1996).<ref>{{Cite web|url=http://slovackizavod.org.rs/sr/licnosti/5880|title=Paljo Bohuš|last=|first=|date=|website=slovackizavod.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>
Најплоднији период Бохушевог стваралаштва свакако су седамдесете године 20. века, када је објавио збирке поезије ''Predsa koľaj'' (1971), ''Hviezdne proso'' (1972), ''Časom dôjdeme'' (1974), ''Живот, унапред доживотан'' (1977, у сопственом преводу на словачки ''Listovanie v morušových listoch'', 1985), ''Nikam a spät''' (1989), ''Triumfálny postrek'' (1990), ''Tretia strana mince'' (1993), ''Jednosmerný rebrík'' (1996).<ref>{{Cite web|url=http://slovackizavod.org.rs/sr/licnosti/5880|title=Paljo Bohuš|last=|first=|date=|website=slovackizavod.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref>


Бохушу је 1984. године [[Друштво књижевника Војводине|Друштва књижевника Војводине]] уручило награду за животно дело.<ref>{{Cite web|url=http://www.dkv.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=129&Itemid=36|title=Сви добитници награде за животно дело|last=|first=|date=|website=www.dkv.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>
Бохушу је 1984. године [[Друштво књижевника Војводине|Друштва књижевника Војводине]] уручило награду за животно дело.<ref>{{Cite web|url=http://www.dkv.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=129&Itemid=36|title=Сви добитници награде за животно дело|last=|first=|date=|website=www.dkv.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref>


Награда Словачке секције Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу на словачком језику носи назив по Паљу Бохушу.<ref>{{Cite web|url=http://www.dkv.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=127&Itemid=36|title=Добитници награде за најбољу књигу на језицима националних мањина|last=|first=|date=|website=www.dkv.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=}}</ref>
Награда Словачке секције Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу на словачком језику носи назив по Паљу Бохушу.<ref>{{Cite web|url=http://www.dkv.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=127&Itemid=36|title=Добитници награде за најбољу књигу на језицима националних мањина|last=|first=|date=|website=www.dkv.org.rs|archive-url=|archive-date=|dead-url=|accessdate=}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 9. јун 2019. у 05:52

Паљо Бохуш
Лични подаци
Датум рођења(1921-04-24)24. април 1921.
Место рођењаБачки Петровац, Краљевина СХС
Датум смрти22. септембар 1997.(1997-09-22) (76 год.)
Место смртиСремска Каменица, СРЈ

Паљо Бохуш (свк. Paľo Bohuš; право име Павел Сабо; Бачки Петровац, 24. април 1921Нови Сад, 22. септембар 1997) био је водећи песник словачке мањине у Југославији и познати есејиста.

Биографија

Завршио је гимназију у Бачком Петровцу. Потом је студирао медицину у Сегедину (1941—44). Године 1945. прелази на Медицински факултет Карловог универзитета у Братислави, где је дипломирао 1950. године.

Запослио се као секундарни лекар у Вишне Хаги у Словачкој, али је у јулу 1950. као југословенски држављанин оптужен за велеиздају и осуђен на затворску казну. У затвору у Леополдову провео је пет година, где је тешко оболео од туберкулозе. У Југославију се вратио 1955. године и радио је као лекар у Сурдулици, Сокобањи и Новој Вароши до 1973. године, када се пензионисао и преселио у родно место.

Прве песме објавио је 1939. године. У својој првој збирци песама, Život a brázdy (1943), у знаку симболичке поетике говори о везаност човека - сељака за бразде на равници. После Другог светског рата у словачким часописима у Југославији објавио је рукопис поетских сведочанстава о трагичним ратним догађајима. Поезији се вратио по изласку из затвора, у другој половини педесетих година.

Најплоднији период Бохушевог стваралаштва свакако су седамдесете године 20. века, када је објавио збирке поезије Predsa koľaj (1971), Hviezdne proso (1972), Časom dôjdeme (1974), Живот, унапред доживотан (1977, у сопственом преводу на словачки Listovanie v morušových listoch, 1985), Nikam a spät' (1989), Triumfálny postrek (1990), Tretia strana mince (1993), Jednosmerný rebrík (1996).[1]

Бохушу је 1984. године Друштва књижевника Војводине уручило награду за животно дело.[2]

Награда Словачке секције Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу на словачком језику носи назив по Паљу Бохушу.[3]

Референце