Receptor (biohemija) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 8: Ред 8:
[[File:Transmembrane receptor.png|thumb|right|[[Transmembranski receptor]]: E = ekstracelularni prostor; I = intracelularni prostor; P = [[plazma]] [[ćelijska membrana|membrane]]]]
[[File:Transmembrane receptor.png|thumb|right|[[Transmembranski receptor]]: E = ekstracelularni prostor; I = intracelularni prostor; P = [[plazma]] [[ćelijska membrana|membrane]]]]


U zavisnosti od njihove funkcije i [[Ligand (biohemija)|liganda]], nekoliko tipova receptora može biti identifikovano:
U zavisnosti od njihove funkcije i [[Ligand (biohemija)|liganda]], nekoliko tipova receptora može biti identifikovano<ref name="VoetBiochemistry3rd"/>:
* Veliki broj receptorskih [[protein]]a su periferni [[membranski proteini|membranski]] [[protein]]i.
* Veliki broj receptorskih [[protein]]a su periferni [[membranski proteini|membranski]] [[protein]]i.
* Mnogi [[hormonski receptor|hormonski]] i [[neurotransmiterski receptor]]i su [[transmembranski receptor|transmembranski proteini]]: transmembranski receptori su smešteni u [[fosfolipidni bisloj]] [[ćelijska membrana|ćelijske membrane]], što omogućava aktivaciju puteva za [[transdukcija signala|transdukciju signala]] u responsu na aktivaciju vezivanjem molekula, ili [[Ligand (biohemija)|liganda]].
* Mnogi [[hormonski receptor|hormonski]] i [[neurotransmiterski receptor]]i su [[transmembranski receptor|transmembranski proteini]]: transmembranski receptori su smešteni u [[fosfolipidni bisloj]] [[ćelijska membrana|ćelijske membrane]], što omogućava aktivaciju puteva za [[transdukcija signala|transdukciju signala]] u responsu na aktivaciju vezivanjem molekula, ili [[Ligand (biohemija)|liganda]].
Ред 14: Ред 14:
** [[Jonotropni receptor]]i (takođe poznati kao [[ligand-kontrolisani jonski kanal]]i) sadrže centralnu poru koja se otvara u odgovoru na vezivanje liganda.
** [[Jonotropni receptor]]i (takođe poznati kao [[ligand-kontrolisani jonski kanal]]i) sadrže centralnu poru koja se otvara u odgovoru na vezivanje liganda.
* Još jedna velika klasa receptora su intracelularni proteini, kao što su [[steroid]]ni i [[intrakrin]]ski [[peptidni hormon]]ski receptori. Ovi receptori često imaju sposobnost ulaska u [[Jedro|ćelijski nukleus]] gde moduliraju [[ekspresija gena|ekspresiju gena]] u odgovoru na aktivaciju [[ligand (biologija)|ligandom]].
* Još jedna velika klasa receptora su intracelularni proteini, kao što su [[steroid]]ni i [[intrakrin]]ski [[peptidni hormon]]ski receptori. Ovi receptori često imaju sposobnost ulaska u [[Jedro|ćelijski nukleus]] gde moduliraju [[ekspresija gena|ekspresiju gena]] u odgovoru na aktivaciju [[ligand (biologija)|ligandom]].

Membranski receptori se mogu izolovati iz ćelijskih membrana kompleksnim ekstrakcionim postupcima koristeći [[tečnost-tečnost ekstrakcija|rastvarače]], [[deterdžente]], i/ili [[afinitetna hromatografija|afinitetnu]] [[hromatografija|hromatografiju]].

== Vezivanje i aktivacija ==


==Literatura==
==Literatura==

Верзија на датум 11. јул 2010. у 23:36

Receptor je molekul proteina, ugrađen u bilo membranu ili citoplazmu ćelije, za koji se jedan ili više specifičnih vrsta signalnih molekula može vezati. Molekul se vezuje za receptor se zove ligand, i to može biti peptid (kratki protein) ili mali molekul, kao što je neurotransmiter, hormon, farmaceutski lek, ili toksin. Svaki tip receptora može vezati samo ligande određenog oblika. Svaka ćelija tipično ima mnoge receptore, iz mnogo različitih vrsta.[1]

Vezivanje liganda stabilizuje određenu konformaciju receptora (tre-dimenzionalni oblik receptor proteina, bez promene u sekvenci). To je često povezano sa dobitkom ili gubitkom proteinske aktivnosti, što obično dovodi do neke vrste celularnog responsa.[2] Neki ligandi (npr. antagonisti) samo blokiraju receptore bez izazivanja odgovora. Ligand-indukovane promene u receptorima rezultiraju u ćelijskim promenama koje predstavljaju biološku aktivnost liganda. Mnoge funkcije ljudskog tela su regulisane jedinstvenim odgovorima receptora na specifične molekule.

Pregled

Oblik i akcije receptora se studiraju koristeći X-kristalografiju, dualnu polarizacionu interferometriju, računarsko modelovanje, i strukturno-funkcionalne studije, čime se poboljšava razumevanje interakcije lekova sa mestima njihovog vezivanja za receptore. Odnosi strukture i aktivnosti opisuju korelaciju između indukovanih konformacionih promena i aktivnosti biomolekula. Oni se studiraju koristeći dinamičke tehnike kao što je cirkularni dihroizam i dualna polarizaciona interferometrija.

Transmembranski receptor: E = ekstracelularni prostor; I = intracelularni prostor; P = plazma membrane

U zavisnosti od njihove funkcije i liganda, nekoliko tipova receptora može biti identifikovano[2]:

Membranski receptori se mogu izolovati iz ćelijskih membrana kompleksnim ekstrakcionim postupcima koristeći rastvarače, deterdžente, i/ili afinitetnu hromatografiju.

Vezivanje i aktivacija

Literatura

  1. ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 
  2. ^ а б Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Receptor_(biohemija)&oldid=3477498”