Јорјо Тадић — разлика између измена
м zamena kutijice |
м zamena kutijice; козметичке измене |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
'''Јорјо Тадић''' ([[Стари Град (Хвар)|Стари Град]] на [[Хвар (острво)|Хвар]]у, [[5. јун]] [[1899]] — [[Београд]], [[4. октобар]] [[1969]]) је био хрватски историчар и академик [[САНУ]]. |
'''Јорјо Тадић''' ([[Стари Град (Хвар)|Стари Град]] на [[Хвар (острво)|Хвар]]у, [[5. јун]] [[1899]] — [[Београд]], [[4. октобар]] [[1969]]) је био хрватски историчар и академик [[САНУ]]. |
||
==Биографија== |
== Биографија == |
||
Основну школу је завршио у родном месту а класичну гимназију у [[Задар|Задру]] и [[Сплит]]у. Историју и филозофију је студирао у [[Загреб]]у, [[Берлин]]у, [[Лајпциг]]у, [[Праг]]у и [[Београд]]у. Био је једно време суплент Поморске академије у Котору а потом професор и директор Поморско-трговачке школе у [[Дубровник]]у. За доцента [[Филозофски факултет у Загребу|Филозофског факултета]] у Загребу изабран је [[1935]]. на предмету историја новог вијека. Виши саветник министарства просвете у Београду постао је [[1938]]. године. Од [[1951]]. радио је као редовни професор [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета]] на предмету Општа историја новог века. Био је дописни члан ЈАЗУ и редовни члан [[САНУ]] а од [[1959]]. [[Историјски институт САНУ|Историјског института]] у Београду. |
Основну школу је завршио у родном месту а класичну гимназију у [[Задар|Задру]] и [[Сплит]]у. Историју и филозофију је студирао у [[Загреб]]у, [[Берлин]]у, [[Лајпциг]]у, [[Праг]]у и [[Београд]]у. Био је једно време суплент Поморске академије у Котору а потом професор и директор Поморско-трговачке школе у [[Дубровник]]у. За доцента [[Филозофски факултет у Загребу|Филозофског факултета]] у Загребу изабран је [[1935]]. на предмету историја новог вијека. Виши саветник министарства просвете у Београду постао је [[1938]]. године. Од [[1951]]. радио је као редовни професор [[Филозофски факултет у Београду|Филозофског факултета]] на предмету Општа историја новог века. Био је дописни члан ЈАЗУ и редовни члан [[САНУ]] а од [[1959]]. [[Историјски институт САНУ|Историјског института]] у Београду. |
||
==Историографски рад== |
== Историографски рад == |
||
Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји [[дубровачка република|Дубровник]]а и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између [[16. век|16]]. и [[18. век]]а. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од [[1925]]. до [[1941]]. и послератни од [[1945]]. до смрти [[1969]]. године. |
Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји [[дубровачка република|Дубровник]]а и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између [[16. век|16]]. и [[18. век]]а. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од [[1925]]. до [[1941]]. и послератни од [[1945]]. до смрти [[1969]]. године. |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости [[Србија у средњем веку|српских]] и [[балкан]]ских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је [[Србија]] од [[Косовска битка|Косовске битке]] до [[Други пад Деспотовине|пада Деспотовине под турску власт]] имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај [[Српско рударство у средњем веку|српске рударске производње]] за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици. |
Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости [[Србија у средњем веку|српских]] и [[балкан]]ских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је [[Србија]] од [[Косовска битка|Косовске битке]] до [[Други пад Деспотовине|пада Деспотовине под турску власт]] имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај [[Српско рударство у средњем веку|српске рударске производње]] за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици. |
||
==Библиографија== |
== Библиографија == |
||
* ''Шпанија и Дубровник у -{XVI}- веку'', Београд 1932; |
* ''Шпанија и Дубровник у -{XVI}- веку'', Београд 1932; |
||
* ''Миха Працатовић–Працат'', Дубровник 1933; |
* ''Миха Працатовић–Працат'', Дубровник 1933; |
||
Ред 48: | Ред 48: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија|Историја}} |
{{портал|Биографија|Историја}} |
||
*[http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=559, Биографија на сајту САНУ] |
* [http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=559, Биографија на сајту САНУ] |
||
{{DEFAULTSORT:Тадић, Јорјо}} |
{{DEFAULTSORT:Тадић, Јорјо}} |
Верзија на датум 3. март 2013. у 20:39
Јорјо Тадић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Јорјо Тадић |
Датум рођења | 5. јун 1899. |
Место рођења | Стари Град на Хвару, Аустроугарска |
Датум смрти | 4. октобар 1969. |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Јорјо Тадић (Стари Град на Хвару, 5. јун 1899 — Београд, 4. октобар 1969) је био хрватски историчар и академик САНУ.
Биографија
Основну школу је завршио у родном месту а класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију је студирао у Загребу, Берлину, Лајпцигу, Прагу и Београду. Био је једно време суплент Поморске академије у Котору а потом професор и директор Поморско-трговачке школе у Дубровнику. За доцента Филозофског факултета у Загребу изабран је 1935. на предмету историја новог вијека. Виши саветник министарства просвете у Београду постао је 1938. године. Од 1951. радио је као редовни професор Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. Био је дописни члан ЈАЗУ и редовни члан САНУ а од 1959. Историјског института у Београду.
Историографски рад
Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји Дубровника и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између 16. и 18. века. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од 1925. до 1941. и послератни од 1945. до смрти 1969. године.
Од свих истраживача дао је највише података и тумачења дубровачке историје[1] Написао је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје између осталих и Фрања Гундулића, Николе Працатовића, Серафима Гучетића, Цвијете Зузорић и Јоханеса Газулуса у збирци радова Дубровачки портрети издатој 1948. године. У каснијој фази свог стварања претежно се окреће темама из привредне историје, а запоставља изучавање политичке историје. Његови радови о привредној историји имају изузетно велики истоирографски значај због изношења низа, до тада, непознатих података о овој тематици.
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Изузетно је било његово познавање рукописа дубровачких канцелара и нотара средњег века. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу (Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београд и Грађа о слиакрској школи у Дубровнику XVIII—XVI века у два тома).
Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је Србија од Косовске битке до пада Деспотовине под турску власт имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици.
Библиографија
- Шпанија и Дубровник у XVI веку, Београд 1932;
- Миха Працатовић–Працат, Дубровник 1933;
- Јевреји у Дубровнику до половине XVII столећа, Сарајево 1937;
- Промет путника у старом Дубровнику, Дубровник 1939;
- Организација дубровачког поморства у XVI веку, Историјски часопис 1949:
- Дубровачки портрети I, Београд 1948.
Извори
- ^ Енциклопедија српске историографије, приредили Сима Ћирковић и Раде Михаљчић, Београд 1997, 667.