Француско-бразилска граница
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Граница између Француске и Бразила је међународна граница која ограничава националне територије Бразила и Француске на североистоку Јужне Америке, као и изван ње, на западу Атлантског океана.[1] Дугачка је 730,4 км и раздваја државу Бразила Амапу од Француске Гвајане, прекоморског департмана Републике Француске. [2]
Географија
Граница између ове две земље започиње на југозападу, на самој Гвајанскoj висоравани и тиме ствара тромеђе заједно са границом Бразила и Суринама.[3] На мапама Националног института за географске и шумске информације „Коулимапопан” шп. Koulimapopann, граница се налази на 2° 20' 15,2" северне географске ширине и 54° 26' 04,4" западне географске дужине.[4]
Од ове тачке па дуж целе границе која износи 303,2 км протеже се вододелница, замишљена линија од које се све воде, које падну на земљу, сливају у два различита дренажна система и која се налазе између Амазона и Гвајанских река које се директно уливају у Атлантски океан. Захваљујући вододелници, тропска кишна шума је снабдевена водом.
Овај слив је данас једна од најдужих природних граница између Грузије и Русије, Француске и Шпаније и Бразила и Суринама.[5]
Историја
Граница је успостављена након потписивања Споразума у Утрехту у којем су потписани неколико билатералних мировних споразума у марту и априлу 1713. године. Овим споразумом завршен је рат за шпанско наслеђе између Енглеске и Уједињених провинција с једне и Француске и Шпаније са друге стране. У споразуму се јасно наглашава: „Да ће пловидба Амазоном, као и две обале реке, припасти Португалији и да ће река Јапоц или Винсент Пинсон служити као ограничење“.[6]
Након рата, Француска се одрекла у корист Португалије свих својих права која је полагала над „земљама севера” франц. Cap Nord, смештених између Амазона и реке Јапоц. У то време географи су веровали да су ове две реке биле само једна. Накнадна истраживања показала су да постоји разлика од 2 степена географске ширине између две реке. Иако су се истраживања наставила, Француска је и даље тврдила да је река уствари Рио Арагуари док Бразил тврди супротно и мисли да се ради о реци Иапок. Парница између ове две земље је трајала скоро два века али након независности, успоставили су војне положаје и хришћанске мисије што ће касније постати Француско-Бразилски спор. Државе су оптужиле једну другу за за кршење територијалног интегритета и тиме прекрше независност државе у вршењу спољашњих и унутрашњих послова.[7]
Овај спор је окончан тек 20. августа 1797. године уговором којим је утврђена граница на реци Пинсон. Након Наполеонових ратова (1804—1815), француско - португалске трупе заузеле су град Кајена,главни и највећи град француске прекоморске територије Француска Гвајана. Париски мир, потписан 30. маја 1814. године, надлаже да се Гвијана врати Француској таква каква је била 1. јануара 1792. али бразилци су против ове одлуке.
Након неколико година расправки, интернационални суд, спроведен од стране Швајцарске, донела је пресуду у корист Бразилу 1900. године и тиме је је половина Гвијане припало Бразилу као и мноштво мањих земаља суседних држава Бразила.[8]
Данас, културни остатак овог периода може се приметити у држави Амапа, где група људи говори гвајанским креолским језиком.
Гранични прелаз
Граница која се налази на подручју Тропске кишне шуме, еволутивно најстаријег екосистема на планети Земљи кроз коју течу реке које стварају мочваре и блокирају гранични пут. Француска и Бразил одлучиле су да уложе инвестиције и тиме обезбеде сигурноснији пут између ове две земље.[9]
Прелаз Свети Ђорђе
Године 2003. године Француска је изградила мост под називом Свети ЂорЂе како би повезала Кајену са градом Свети Ђорђе, путем РН2 који пролази преко границе између ових држава. Овај подухват је омогућио лакши прелаз и бољу економју за обе земље. Према истраживањима у већини случајева Кајенски људи пазаре у суседној земљи, по ценама много нижим него у Гвајани, док у другом правцу, Бразилци одлазе да траже посао у Француску.[10]
Француски пријекат поднет у јулу 2005. године предвидео је реке Ојапок. Радови су почени 2009 и зљвршени су 2011. године. Овај мост је по први пут омогућио прелазак границе моторним возилом. Инаугурација се догодила 18. марта 2017. године.
Надзор
Због тешке приступачности граница између Француске и Бразила је јако тешко контролисати. Поред прелазн границе Светог Ђорђа, надзорне патроле могу се вршити једино речним путем, шумским стазама и хеликоптером, али није могуће слетети због неповољног терена.[11] Легија странаца (франц. Légion étrangère) елитна, професионална борбена јединица која је саставни део Француске војске, патролира дуж ове границе колико је то могуће док Национална француска жандармерија контролише пут РН2.[12]
Шемативни приказ границе
| Француска (Француска Гвајана) 
|
Бразил
| |||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Арондисман | Локална заједница | Граница | Граница | Локална заједница | Стање | |
| Атлански океан | ||||||
| Кајена | Француска Гвајана |  |
Ојапок] y a p o c k |
|
 Ојапок
|
 Amapа |
| Камопи | ||||||
 Ларањар до Лари
| ||||||
| Арондисман Сан Лоран | Марипасула | |||||
| Суринам | ||||||
Види још
Референце
- ^ Abrioux, Adeline (16. 10. 2019). „Histoire de la frontière franco-brésilienne en Guyane”. Les Clionautes (на језику: француски). Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ Granger, Stéphane (2011). „Le Contesté franco-brésilien : enjeux et conséquences d'un conflit oublié entre la France et le Brésil.”. Outre-Mers. Revue d'histoire. стр. 157—177. doi:10.3406/outre.2011.4577. Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ d’Hautefeuille, Madeleine Boudoux (16. 3. 2013). „La frontière franco-brésilienne (Guyane/Amapá), un modèle hybride entre mise en marge et mise en interface”. Confins. Revue franco-brésilienne de géographie / Revista franco-brasilera de geografia (на језику: француски). doi:10.4000/confins.8259. Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ „Oyapock, un pont trop loin ? Un pont pour quoi ? — Géoconfluences”. geoconfluences.ens-lyon.fr (на језику: француски). Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ „L'amitié France-Brésil -” (на језику: француски). Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ Larousse, Éditions. „Encyclopédie Larousse en ligne - traités d'Utrecht 1713-1715”. www.larousse.fr (на језику: француски). Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ „Pierre Frenay : la frontière sèche entre la Guyane et le Brésil, c’est lui !”. Outre-mer la 1ère (на језику: француски). Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ „r/todayilearned - TIL the longest land border of France is with... Brazil. Because the French Guyana is officially part of France, the 649 km (405.6 mi) contiguous border is longest than any boundaries with European countries. Their longest border in Europe is with Spain, which is 646 km (403.8 mi) long”. reddit. Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ Neuman, William (7. 12. 2015). „Linking Brazil to French Guiana, a Bridge for No One”. The New York Times. Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ Blair, Jonny (23. 6. 2014). „World Borders: How to Get From Brazil to French Guyana, Macapa to Oiapoque to St Georges de L’Oyapock”. Don't Stop Living. Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ „Subscribe to read | Financial Times”. www.ft.com. Приступљено 6. 9. 2020.
- ^ Sévelin-Radiguet, Pauline (20. 11. 2012). „Usages et gestion du domaine forestier de Regina/Saint-Georges”. Confins. Revue franco-brésilienne de géographie / Revista franco-brasilera de geografia (на језику: француски). doi:10.4000/confins.7981. Приступљено 6. 9. 2020.
Литература
- Brazil, Brazil (1899). Frontières entre le Brésil et la Guyane Française: Documents: 1. ptie. Mission spécial du vicomte do Uruguay à Paris (1855-1856) Documents. Deuxième édition. 2. ptie. Protocoles de la Conférence de Paris sur la délimitation des Guyanes brésilienne et française. 1855-1856 (на језику: француски). A. Lahure.
- Considérations géographiques sur l'histoire du Brésil: examen critique d'une nouvelle histoire générale du Brésil récemment publiée en portugais à Madrid par M. François-Adolphe de Varnhagan ... rapport fait à la Société de Géographie de Paris dans ses séances de 1er mai, 15 mai et 5 juin 1857 (на језику: француски). L. Martinet. 1857.
- „Revue coloniale : extrait des Annales maritimes et coloniales”. Gallica (на језику: енглески). јануар 1858.
- Les Voyages de Americ Vespuce Au Compte de L'Espagne Et Les Mesures Itineraires Employees Par Les Marins Espagnols Et Portugais Des Xve Et Xvie Siecles.
- digital.bbm. Varnhagen, Francisco Adolfo de, 1816-1878.
- Granger, Stéphane (2011). Le Contesté franco-brésilien : enjeux et conséquences d'un conflit oublié entre la France et le Brésil. стр. 157—177.
