Превођење

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Превод)

Превођење је процес преноса значења текста из једног у други језик. Како текстови могу бити усмени или писани, тако и превођење може бити усмено или писмено. У српском језику постоји један термин за обе врсте превођења, док у бројним другим језицима постоје различите речи за различиту врсту превођења. Исто као што је и сам језик прво постојао само у усменом облику, тако се и превођење прво јавило као усмено, а тек касније као писано. Особа која преводи зове се преводилац (ж.р. преводитељка) и, поред изузетно доброг познавања језика са којег преводи и свог матерњег језика, потребно је и да једнако добро познаје обе културе како би пренела смисао текста. И код усменог и код писаног превођења најчешће се преводи на матерњи језик, мада у случајевима када преводилац изузетно добро познаје и други језик, може да преводи и на њега.

Резултат ове рaдње назива се преведени текст или превод. Ако се са полазног језика преводи говор, у питању је усмено превођење, а ако се преводи текст, превођење је писмено. Усмено превођење може бити истовремено (симултано), ако се говор преводи у исто време док се слуша, и узастопно (консекутивно), ако се прво чује део говора, па се преведе. Дисциплина која систематски проучава теорију, опис и примену превођења назива се традуктологија.[1]

Док је усмено превођење несумњиво постојало и пре појаве писма, писмено превођење је настало тек након појаве писане књижевности. Постоје делимични преводи Епа о Гилгамешу на тадашње језике Блиског истока настали око 2000. п. н. е.[2]

Како превођење траје дуго, од четрдесетих година двадесетог века покушава се наћи начин за аутоматизовање превођења коришћењем машина (машинско превођење) или за механичко пружање помоћи преводиоцу (превод потпомогнут програмом).[3] Појава интернета омогућила је стварање светског тржишта преводилачких услуга и омогућила је лако локализовање језика.[4]

Усмено превође[уреди]

Када је реч о усменом превођењу, у зависности од тога да ли се превод може чути у исто време када говорник изговара свој текст или тек након што је завршио своје излагање, превођење може бити симултано или консекутивно.

Симултано превођење[уреди]

Симултано превођење се може одвијати из кабине, или шапутањем ономе коме се преводи (тзв. шишотаж). Симултано се може преводити и на знаковни језик.

Превођење из кабине може да се одвија тако што се преводи са језика говорника на разне друге језике, или, уколико нема преводилаца који би директно превели са језика говорника на језик слушаоца, тако што се направи тзв. релеј, односно у једној кабини се преводи на један језик, а потом из других кабина са тог језика преводе на остале. Уколико постоји само једна таква кабинa, то се назива пивот.[5] Могуће је такође и да преводилац који довољно добро познаје више од једног језика мења кабину у којој ради током састанка (cheval - француска реч за коња).[6]

Код тзв. шапутања преводилац тихо преводи слушаоцу, тако да је потребно да се налази врло близу њега. Због тога се на овај начин обично преводи једној особи, ређе малом броју људи.

Будући да је потребна изузетна концентрација да се чује полазни текст и да се прецизно преведе на циљни језик, код симултаног превођења преводиоци раде у пару и смењују се сваких десет до тридесет минута.

Консекутивно превођење[уреди]

Код ове врсте превођења преводилац памти, уз помоћ белешки, оно што су говорници изговорили и затим то преноси на другом језику.[7]

Референце[уреди]

  1. Hurtado Albir (2001). стр. 25.
  2. Cohen (1986). стр. 12.
  3. Hutchins (2000)
  4. Snell-Hornby (2006). стр. 133.
  5. „Qu'entend-on par «pivot»?”. europa.eu. Приступљено 23. 10. 2016. 
  6. „Qu'entend-on par «cheval»?”. europa.eu. Приступљено 23. 10. 2016. 
  7. „Qu'est-ce que l'interprétation consécutive?”. europa.eu. Приступљено 23. 10. 2016. 

Литература[уреди]

  • Bell, R. T. (1998). „Psycholinguistic/cognitive approaches”. Routledge Encyclopedia of Translation Studies. London: Routledge. ISBN 978-0-415-25517-2. 
  • Cohen, J. M (1986). „Translation”. Encyclopedia Americana. 
  • Hurtado Albir, Amparo (2001). Traducción y Traductología: Introducción a la traductología. Madrid: Cátedra. ISBN 978-84-376-1941-5. 
  • Hutchins, W.J. (2000). Early Years in Machine Translation: Memoirs and Biographies of Pioneers. Ámsterdam: John Benjamins. ISBN 978-1-58811-013-8. 
  • Snell-Hornby, M (2006). The Turns of Translation Studies: New Paradigms or Shifting Viewpoints?. Philadelphia: John Benjamins. 

Спољашње везе[уреди]