Пређи на садржај

Предео изузетних одлика Планина Столови

Координате: 43° 36′ 25.02″ N 20° 37′ 44.82″ E / 43.6069500° С; 20.6291167° И / 43.6069500; 20.6291167
С Википедије, слободне енциклопедије
Предео изузетних одлика Планина Столови
IUCN категорија II (национални парк)
Пејзаж планине Столови
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Планина Столови
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Планина Столови
Најближи градКраљево,  Србија
Координате43° 36′ 25.02″ N 20° 37′ 44.82″ E / 43.6069500° С; 20.6291167° И / 43.6069500; 20.6291167
Површина9.932,10 хектара
Основано2022. године

Предео изузетних одлика Планина Столови је заштићено подручје позиционирано у централном делу Србије (регион Шумадије и западне Србије) дуж десне обале Ибра, које је Влада Републике Србије 2022. године ставила под заштиту и прогласила заштићеним подручјем под именом „Столови”, као природно добро од регионалног, односно великог значаја и сврстала у ΙΙ категорију заштите, као предео изузетних одлика.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство заштите животне средине обавестила је јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Предео изузетних одлика „Столови” дана 26. јуна 2018. године, када је јавни увид о нацрту уредбе о проглашењу и студији заштите Предео изузетних одлика Планина Столови оглашен на интернет страници Министарства.[2]

Године 2022. Влада Србије донела је уредбу којом је предео Столова проглашен за подручје изузетних одлика и тиме га заштитила као веома вредан планински простор.[3]

Простор[уреди | уреди извор]

Предео изузетних одлика Планина Столови налази се у централном делу Србије и обухвата природну целину планинског масива Столови, омеђеног речном долином Црне реке са севера, Рибнице са истока, Брезне са југа и Ибра са запада.[1] Захваљујући изолованом положају, природно подручје које је заштићено одликује се очуваним геолошким и хидрографским феноменима и неизмењеним природним екосистемима, нарочито на планинским гребенима, у клисурама и кањонима, где се налазе серпентински пашњаци и голети са јединственим живим светом.[2]

Целине и власништво[уреди | уреди извор]

Предео изузетних одлика Планина Столови има укупну површину од 9.932,10 ha и припада територији града Краљево. Према структури површина катастарских општина које му припадају - Замчање, Брезна, Каменица, Мељаница, Рибница, Крушевица и Матаруге, по власништву, површине у заштићеном подручју су у државној (87,59%), приватној (11,21%), црквеној (0,97%) и јавној (0,23%) својини.[2][1]

Категорија заштићеног подручја[уреди | уреди извор]

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) Предео изузетних одлика Столови сврстано је у II (другу) категорију – заштићено подручје регионалног, односно великог значаја. На подручју Пределу изузетних одлика Планина Столови утврђени су режими заштите I, II и III степена.[2][1]

Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]

Столови су једно од најважнијих станишта у ареалу распрострањења многим ендемичним и реликтним, односно ретким и угроженим представницима васкуларне флоре. Значај овог подручја употпуњује бројна и разноврсна фауна чије врсте такође имају међународни и национални статус заштите.[2]Предео одликује завидно флористичко богатство, које чини око 700 биљних таксона, што чини скоро петину укупне флоре Србије. Од тог броја, 295 врста имају национални и/или међународни значај. Међу њима се налазе и 32 ендемичне и 24 реликтне врсте. 81 врста биљака се налази у законској категорији „заштићена дивља врста” а њих 14 у категорији „строго заштићена дивља врста“. На планини Столови се издвајају два вегетацијска појаса – храстов и буков, са низом уметнутих и измењених екосистема. Заступљене су и велике површине под пашњацима и камењарима. [4]

У оквиру истраживања фауне бескичмењака и риба пописано је 65 врста правокрилаца, 30 врста зрикаваца, 3 врсте попаца и 32 врсте скакаваца, 10 врста риба из 4 фамилије. Фауна водоземаца и гмизаваца масива Столова је богата и разноврсна. Од укупног броја врста ове групе који за подручје целе Србије износи око 45, на истарживаном простору као и у широј околини, забележено је присуство њих 19.[4] Регистровано је и 125 врста птица, што представља 35,5 одсто од укупно 352 регистроване врсте у Србији.[3]

Фауну сисара чини око 47 врста, што је око половине регистрованих на простору Србије. Посебан значај простору Столова даје присуство строго заштићених дивљих врста попут мрког медведа и видре, као и дивокозе, која је након неуспешног насељавања током 60-тих година двадесетог века поново насељена на ову планину почев од 2007. године. [4]

Управљач[уреди | уреди извор]

Предео изузетних одлика Столови поверено је на управљање Јавном предузећу „Србијашуме”.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]