Предео изузетних одлика Мируша
Предео изузетних одлика „Мируша“[1] је подручје које се налази у Метохијској котлини, на додиру два географска краја Метохије - Прекорупље, простране површи у оквиру секундарне Мирушке котлине и Подриме, долинског краја поред Белог Дрима, на територији општина Клина и Ораховац, на Косову и Метохији.
Кањон Мируше представља предео изузетних одлика јединствене репрезентативне морфохидролошке грађе (16 језера међусобно раздвојених водопадима, слаповима и брзацима), специфичне термофилне и ксеротермофилне вегетације са природним реткостима (косовски божур, балканска форзиција, гороцвет и др) и медитеранском фауном (даруска ласта и др.).
Језера[уреди | уреди извор]
Језера, њих шеснаест су међусобно раздвојени водопадима, слаповима и брзацима, преко којих се река стропоштава у метохијску котлину, савлађујући висинску разлику од 250 m између највишег и најнижег језера. Највеће језеро има димензије 55 са 45 m, највећа измерена дубина језера је 9 m, а највиши водопад има 21 m. Због сличности са Плитвичким језерима кањон Мируше називају „Метохијске Плитвице“.[2]
Рељеф и пећине[уреди | уреди извор]
У пределу горњих језера посебну атракцију предстваљају џиновски лонци са стрмо углачаним странама. Завршетак кањона богат је крашким облицима рељефа, као што су вртаче, шкрапе и пећине, које вертикално пресецају читав зид кањона.
Кроз Душку пећину, највећу пећину од њих десет, протиче поток, правећи језерца, поноре и мање водопаде. На врху кречњачке литице Црвене стене, налазе се две пећине, у којима су за време Турака била склоништа и испоснице српских калуђера. У пећини Мала црква нађени су остаци средњовековне фреске и каменог подзида, а у пећини Велика црква постоје остаци фреске, олтара и молитвеника.[3]
Решење - акт о оснивању[уреди | уреди извор]
Уредба о заштити предела изузетних одлика Мируша 05 бр. 501-440/98 - Влада Републике Србије. Службени гласник РС број 5/ 1998.
Види још[уреди | уреди извор]
- Слапови Мируше
- Пећине испоснице у клисури реке Мируше
- Предео изузетних одлика
- Споменик природе
- Списак заштићених природних добара на Косову и Метохији
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Завод за заштиту природе Србије/ПИО „Мируша“”. Архивирано из оригинала на датум 31. 08. 2018. Приступљено 19. 03. 2016.
- ^ „ТО Србије/Мируша”. Архивирано из оригинала на датум 06. 04. 2016. Приступљено 19. 03. 2016.
- ^ Споменици културе САНУ/Пећине испоснице у клисури реке Мируше
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Завод за заштиту природе Србије
- Министарство животне средине и просторног планирања Републике Србије
- Регистар заштићенох добара
Напомена: Садржај ове странице или један његов део, написан је на основу података из Централног регистра заштићених природних добара које води Завод за заштиту природе Србије.