Предео изузетних одлика Мируша

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Један од слапова на реци Мируши

Предео изузетних одлика „Мируша“[1] је подручје које се налази у Метохијској котлини, на додиру два географска краја Метохије - Прекорупље, простране површи у оквиру секундарне Мирушке котлине и Подриме, долинског краја поред Белог Дрима, на територији општина Клина и Ораховац, на Косову и Метохији.

Кањон Мируше представља предео изузетних одлика јединствене репрезентативне морфохидролошке грађе (16 језера међусобно раздвојених водопадима, слаповима и брзацима), специфичне термофилне и ксеротермофилне вегетације са природним реткостима (косовски божур, балканска форзиција, гороцвет и др) и медитеранском фауном (даруска ласта и др.).

Језера[уреди | уреди извор]

Језера, њих шеснаест су међусобно раздвојени водопадима, слаповима и брзацима, преко којих се река стропоштава у метохијску котлину, савлађујући висинску разлику од 250 m између највишег и најнижег језера. Највеће језеро има димензије 55 са 45 m, највећа измерена дубина језера је 9 m, а највиши водопад има 21 m. Због сличности са Плитвичким језерима кањон Мируше називају „Метохијске Плитвице“.[2]

Рељеф и пећине[уреди | уреди извор]

У пределу горњих језера посебну атракцију предстваљају џиновски лонци са стрмо углачаним странама. Завршетак кањона богат је крашким облицима рељефа, као што су вртаче, шкрапе и пећине, које вертикално пресецају читав зид кањона.

Кроз Душку пећину, највећу пећину од њих десет, протиче поток, правећи језерца, поноре и мање водопаде. На врху кречњачке литице Црвене стене, налазе се две пећине, у којима су за време Турака била склоништа и испоснице српских калуђера. У пећини Мала црква нађени су остаци средњовековне фреске и каменог подзида, а у пећини Велика црква постоје остаци фреске, олтара и молитвеника.[3]

Решење - акт о оснивању[уреди | уреди извор]

Уредба о заштити предела изузетних одлика Мируша 05 бр. 501-440/98 - Влада Републике Србије. Службени гласник РС број 5/ 1998.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Завод за заштиту природе Србије/ПИО „Мируша. Архивирано из оригинала на датум 31. 08. 2018. Приступљено 19. 03. 2016. 
  2. ^ „ТО Србије/Мируша”. Архивирано из оригинала на датум 06. 04. 2016. Приступљено 19. 03. 2016. 
  3. ^ Споменици културе САНУ/Пећине испоснице у клисури реке Мируше

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Напомена: Садржај ове странице или један његов део, написан је на основу података из Централног регистра заштићених природних добара које води Завод за заштиту природе Србије.