Пређи на садржај

Предео изузетних одлика Жељин

Координате: 43° 26′ 49.89″ N 20° 45′ 27.83″ E / 43.4471917° С; 20.7577306° И / 43.4471917; 20.7577306
С Википедије, слободне енциклопедије
Предео изузетних одлика Жељин
IUCN категорија II (национални парк)
Жељин
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Жељин
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Жељин
Најближи градКраљево,  Србија
Координате43° 26′ 49.89″ N 20° 45′ 27.83″ E / 43.4471917° С; 20.7577306° И / 43.4471917; 20.7577306
Површина6.379,0983 хектара
Основано2022. године

Предео изузетних одлика Жељин је заштићено подручје позиционирано у централном делу Србије (регион Шумадије и западне Србије) између доњег тока Ибра и средњег тока Западне Мораве, између планина Копаоник, Столови и Гоч, које је Влада Републике Србије 2022. године ставила под заштиту и прогласила заштићеним подручјем под именом Жељин, као природно добро од регионалног, односно великог значаја и сврстала у ΙΙ категорију заштите, као предео изузетних одлика.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

На основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10 – исправка и 14/16) Министарство заштите животне средине обавестила је јавност о поступку покретања заштите природног подручја II (друге) категорије, као Предео изузетних одлика Жељин дана 6. јануара 2015. године, када је Завод за заштиту природе Србије доставио студију заштите Министарству пољопривреде и заштите животне средине, као надлежном органу.[2]

Године 2022. Влада Србије донела је уредбу којом је предео Жељин проглашен за подручје изузетних одлика и тиме га заштитила као веома вредан планински простор.[1]

Предео изузетних одлика Жељин се налази у централној Србији између Ибра на западу, Столова на северозападу, Гоча на северу и североистоку и Копаоника на југу.[2]

Целине и власништво

[уреди | уреди извор]

Предео се простире на површини од укупно 6.379,0983 ha, на надморској висини од 360 до 1.785 m. Територијално припада општинама Александровац и Рашка и граду Краљево. Према структури површина катастарских општина по власништву, око 83% површина у заштићеном подручју је у државном власништву, док приватном и осталим облицима власништва укупно припада око 17%.[2]

Категорија заштићеног подручја

[уреди | уреди извор]

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) Предео изузетних одлика Жељин је сврстан у II категорију – регионалног, односно великог значаја. На заштићеном подручју утврђени су режими заштите I, II и III степена. Услед присуства биљних и животињских врста од националног и међународног значаја, као и за заштиту приоритетних типова станишта, подручје планинског масива Жељин је Уредбом о еколошкој мрежи је идентификовано као eколошки значајно подручје „Врх Жељина – Плочка чука” под редним бројем 54.[2]

Биљни и животињски свет

[уреди | уреди извор]

На овом простору богата је хидрографска мрежа која је доста густа и чини је мноштво извора, река и потока. Заступљене су букове шуме, које су доминантне у централном планинском делу, док храстове шуме доминирају у нижем, благо заталасном делу планине. Планински појас испод самог врха, покривен је буковим заједницама, које чине карактеристичну субалпску шуму. Процењује се ја је заступљено преко 355 биљних врста и подврста, од чега су заштићена 42 биљна таксона, од који су 39 у категорији заштићених, док су 3 таксона строго заштићена. Ендемична флора је представљена са 8 биљних врста. На тресави Језеро, срећу се и станишта сфагнумских маховина, која су у Србији ретка и угрожена, а све врсте из ове групе маховина спадају у строго заштићене врсте нанационалном нивоу. Значајно је присуство таксона љутић, новог за флору Републике Србије, као и 48 врста из 32 рода и 5 фамилија правокрилаца. Северни део планине Жељин спада у једно од 40 Одабраних подручја за дневне лептире у Србији, а на целом подручју забележене су 94 врсте дневних лептира. Забележено је присуство 10 врста риба (дво пругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, сребрни караш, гавчица, поточна пастрмка, дужичаста пастрмка , балкански вијун, бркица), док фауну водоземаца и гмизаваца Жељина чине 6 врста из класе водоземаца и 7 врста из класе гмизаваца. Ту је и 132 врсте птица, од којих је присутно укупно 112 заштићених врстa птицa међу којима је сури орао, гаћаста кукумавка, змијар, прдавац, буљина и др, као и најмање 45 врста сисара.[3]

Управљач

[уреди | уреди извор]

Предео изузетних одлика Жељин поверено је на управљање Јавном предузећу „Србијашуме”, Београд.[4][3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]