Пређи на садржај

Предео изузетних одлика Слатине средњег Баната

Додај везе
Координате: 45° 41′ 57.91″ N 20° 14′ 29.29″ E / 45.6994194° С; 20.2414694° И / 45.6994194; 20.2414694
С Википедије, слободне енциклопедије
Предео изузетних одлика Слатине средњег Баната
IUCN категорија II (национални парк)
Слатинско-степско станиште у околини Меленаца
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Слатине средњег Баната
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Слатине средњег Баната
Најближи градКикинда, Зрењанин, Чока, Нови Бечеј  Србија
Координате45° 41′ 57.91″ N 20° 14′ 29.29″ E / 45.6994194° С; 20.2414694° И / 45.6994194; 20.2414694
Површина9.329,31 хектара
Слатинско-степско станиште у околини Меленаца - услед недостатка довољне количине падавина слатинско-степско станиште је јако суво

Предео изузетних одлика Слатине средњег Баната је заштићено подручје за које је Министарство заштите животне средине на основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16 и 95/18-др. закони и 71/21) спровело поступак покретања заштите природног подручја II категорије, а који се налази дуж реке Тисе и Кикиндског канала, у Севернобанатском и Средњебанатском управном округу.[1][2]

Историјат[уреди | уреди извор]

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 23. јануара 2023. године Студију заштите Предела изузетних одлика Слатине средњег Баната Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, као надлежном органу. 15. августа 2019. године када је постављено ово обавештење на веб презентацији Министарства заштите животне средине престаје да важи Обавештење о поступку покретања заштите Предела изузетних одлика Слатине средњег Баната.[1]

Простор[уреди | уреди извор]

Простор који се прадлаже као заштићено подручје Слатине средњег Баната налази се у Аутономној покрајини Војводини, у Севернобанатском и Средњебанатском управном округу, а простире се дуж реке Тисе и Кикиндског канала, између насеља Иђош, Сајан, Бочар, Ново Милошево и Меленци, на простору општина Кикинда, Зрењанин, Чока и Нови Бечеј. [1]

Целине и власништво[уреди | уреди извор]

Предео изузетних одлика Слатине средњег Баната се простире у оквиру дванаест просторних целина, које се налазе на територији четири општине и осам припадајућих катастарских општина, чија укупна површина износи 9.329,31 ha. На тим просторима успостављена су два режима заштите:[3]

  • режим II степена заштите обухвата 2.489,91 ha (26,69%),
  • режим заштите III степена 6.839,40 ha (73,31%) од укупне површине предложене за заштиту.

Према структури површина катастарских општина Кумане, Нови Бечеј, Меленци, Ново Милошево, Бочар, Сајан, Иђош, Падеј, по власништву, површине у заштићеном подручју су у државној (76,71%), приватној (11,06%), јавној (10,88%), задружној (0,63%) и другим облицима (0,72%) својине.[1]

Категорија заштићеног подручја[уреди | уреди извор]

Предео изузетних одлика Слатине средњег Баната према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) ПИО „Слатине средњег Баната” сврстава се у II категорију – покрајинског/регионалног, односно великог значаја.[1]

Предео је Према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) издвојено као међународно значајно подручје за биљке под називом „Средњи Банат I (део: Острово)”, које припада eколошки значајном подручју Републике Србије под редним бр. 8 – „Слано копово”.[3]

Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]

У широј околини Бочара и Новог Милошева, смештене су заједнице сланих високих ситишта и мочвара џомбара. На овом подручју налазе се строго заштићене, као и међународно заштићене врсте инсеката, малена стрижибуба и панонски ендемски скакавац. На територији природног добра забележено је и станиште у Србији ретке и строго заштићене врсте подунавског мрмољка. Подручје је веома значајно и за очување неких од најугроженијих представника орнитофауне на националном нивоу, где спадају сива ветрушка, модроврана, сиви сврачак, модровољка, обична муљача и велика царска шљука. Слатине средњег Баната имају велику улогу током миграција птица као њихово успутно хранилиште и одмаралиште. Ту су и велике популације текунице.[4][5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „ОБАВЕШТЕЊЕ О ПОСТУПКУ ПОКРЕТАЊА ЗАШТИТЕ ПРЕДЕЛА ИЗУЗЕТНИХ ОДЛИКА „СЛАТИНЕ СРЕДЊЕГ БАНАТА””. ekologija.gov.rs. Приступљено 31. 5. 2024. 
  2. ^ „Предео изузетних одлика „Слатине средњег Баната“ предлог за стављање под заштиту као заштићено подручје II категорије”. drive.google.com. Приступљено 31. 5. 2024. 
  3. ^ а б „Извод из Студије заштите”. ekologija.gov.rs. Приступљено 31. 5. 2024. 
  4. ^ „СЛАТИНЕ СРЕДЊЕГ БАНАТА У РЕЖИМУ ЗАШТИТЕ Још један предео изузетних одлика”. dnevnik.rs. Приступљено 31. 5. 2024. 
  5. ^ „Živi svet Slatina srednjeg Banata opstao zahvaljujući ispaši i košenju?”. agroklub.rs. Приступљено 31. 5. 2024. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предео_изузетних_одлика_Слатине_средњег_Баната&oldid=27847851”