Пређи на садржај

Предео изузетних одлика Кањишки јараши

Координате: 46° 2′ 48.08″ N 19° 58′ 21.93″ E / 46.0466889° С; 19.9727583° И / 46.0466889; 19.9727583
С Википедије, слободне енциклопедије
Предео изузетних одлика Кањишки јараши
IUCN категорија II (национални парк)
Ливада у близини Хоргоша
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Кањишки јараши
Мапа са локацијом заштићене области Предео изузетних одлика Кањишки јараши
Најближи градКањижа  Србија
Координате46° 2′ 48.08″ N 19° 58′ 21.93″ E / 46.0466889° С; 19.9727583° И / 46.0466889; 19.9727583
Површина3.472,17 хектара
Основано2023. године

Предео изузетних одлика Кањишки јараши је заштићено подручје за које је 2017. године Министарство заштите животне средине на основу члана 42. став 8. Закона о заштити природе („Службени гласник РС”, бр. 36/09, 88/10, 91/10-исправка, 14/16) спровело поступак покретања заштите природног подручја II категорије[1], и које га је 2023. прогласио за предео изузетних одлика.[2] Предео изузетних одлика Кањишки јараши се налази на десној обали реке Тисе, смештено на крајњем северу Војводине, у североисточном делу Бачке.[1]

Историјат[уреди | уреди извор]

Покрајински завод за заштиту природе доставио је 20. новембра 2017. године Студију заштите Предела изузетних одлика Кањишки јараши Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине, као надлежном органу.[1] Године 2023. простор је проглашен као заштићено подручје од покрајинског значаја, односно II категорије, као предео изузетних одлика под називом Предео изузетних одлика Кањишки јараши у складу са одредбама ове покрајинске скупштинске одлуке.[2]

Простор[уреди | уреди извор]

Простор заштићеног подручја који је проглашен као Предео изузетних одлика Кањишки јараши је највећи очувани комплекс слатинских пашњака на десној обали Тисе, смештено на крајњем северу Војводине, у североисточном делу Бачке, на територији општине Кањижа, окружено насељима Трешњевац, Велебит, Мале Пијаце, Мали Песак, Кањижа и Зимоњић.[1][3]

Категорија заштићеног подручја[уреди | уреди извор]

Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја („Службени гласник РС”, број 97/15) Предео изузетних одлика Кањишки јараши сврстава се у II категорију – покрајинског/регионалног, односно великог значаја.[1]

Целине и власништво[уреди | уреди извор]

Предео изузетних одлика Кањишки јараши заузима површину од 3.472,17 ha, на којој се успостављају режими заштите II и III степена и обухваћено је заштитном зоном површине 5.418 ha.[1] Под режимом заштите II степена је 1.523,02 хектара, док се под режимом заштите III степена налази 1.949,15 хектара.[3] Према структури површина катастарских општина по власништву, на овом простору у државној својини је 86%, у приватној 7% површина, а остало је други облици својине.[1]

Режим заштите II степена обухвата три природне субјединице и целине:[2][3]

  • Мартоношки пашњак
    • Пипиц салаш
    • Језеро Кираљ
    • Салаи салаш
    • Фараго салаш
  • Сточни пашњак
    • Слатине код Малих Пијаца - источна целина
    • Слатине код Малих Пијаца - западна целина
    • Горњи Кирешки пашњак
    • Чудотворни бунар
    • Доњи Кирешки пашњак - источна целина
    • Доњи Кирешки пашњак - западна целина
    • Грбави рукав
    • Горњи Богарзо
    • Доњи Богарзо
    • Капетанска слатина
    • Капетанска гороцветна ливада
    • Велебитски пашњак
    • Жути канал
    • Бибицеш
    • Велика жила - север
    • Велика жила - југ
    • Метиљ бара
    • Велика слатина
  • Слатине код Трешњевца
    • Слане баре код Трешњевца

Станишта заштићених врста[уреди | уреди извор]

На овом подручју налазе се станишта заштићених и строго заштићених врста и за заштиту приоритетни типови станишта, делови међународно значајног подручја за биљке, као и међународно и национално значајно подручје за птице (RS002IBA) које према Уредби о еколошкој мрежи („Службени гласник РС”, број 102/10) припада eколошки значајном подручју Републике Србије под редним бр. 1 – „Суботичка језера и пустаре”.[1]Предео припада подручјима са највећим бројем птица у Србији. Забележено је око 235 врста птица, од којих су 203 врсте строго заштићене.[3]

Део целине[уреди | уреди извор]

Са заштићеним подручјима који се налазе на територији Града Суботице и Општине Кањижа (са којима управља ЈП Палић-Лудаш), Предео изузетних одлика Кањишки јараши чини функционалну целину.[1][3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]