Преснац
| Преснац | |
|---|---|
| |
| Колекција из Вејн националне шуме, Охајо, показује типичне варијације боје | |
| |
| Lactifluus volemus var. flavus | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | L. volemus
|
| Биномно име | |
| Lactifluus volemus (Fr.) Kuntze (1891)
| |
| Синоними[1] | |
|
Списак
| |
Преснац или пресна млечица (лат. Lactifluus volemus) је врста јестиве гљиве из породице Russulaceae. Клобук је наранџастосмеђ, касније светлији, у средини тамнији и удубљен, у почетку има јако увијену ивицу, гладак, го, на ивиц подвијен, мастан, широк 5-12 цм. Листићи су бледожути, касније потамне, на притисак посмеђе, густи су, танки, спуштени низ стручак. Стручак је боје као и клобук, на додир посмеђи, ваљкаст, тврд, пун, чврст, висок 6-10 цм, пречника 1-2 цм. Месо је бело, касније посмеђи, дебело, тврдо, ломљиво, има пуно белог млечног сока које на светлости посмеђи, слаткастог је укуса. Споре су округле, отисак је беле боје.
Станиште[уреди | уреди извор]
Распрострањена је у Европи, Азији и Северној Америци. Расте појединачно или чешће у групама лети до касне јесени, станишта су листопадне, црногоричне и мешовите шуме.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Име пресна млечница добила је јер се може јести сирова (пресна). На страним језицима називи су (енгл. weeping milk cap, voluminous-latex milky), (франц. lactaire à lait abondant), (итал. peveraccio giallo), (шп. lactario anaranjado), (словен. sočna mlečnica, brinjeva mlečnica, mlečna pečenica).
Употреба[уреди | уреди извор]
| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 1.631 kJ (390 kcal) |
64 g | |
4 g | |
25,2 g | |
| Минерали | |
| Бакар | (90%) 1,8 mg |
| Гвожђе | (12%) 1,5 mg |
| Манган | (67%) 1,4 mg |
| Цинк | (35%) 3,3 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Јестива је гљиве, врло цењена, може се јести и сирова. Слабо подноси замрзавање и сушење.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Species synonymy: Lactarius volemus”. Species Fungorum. CAB International. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 27. 03. 2010.
- ^ Hesler LR, Smith AH (1979). North American Species of Lactarius. Ann Arbor, Michigan: The University of Michigan Press. стр. 162—66. ISBN 978-0-472-08440-1.
- ^ Wang X-H. (2007). „Type studies of Lactarius species published from China”. Mycologia. 99 (2): 253—68. PMID 17682778. doi:10.3852/mycologia.99.2.253.
- ^ Nutritional values are based on chemical analysis of Turkish specimens, conducted by Çolak and colleagues at the Department of Chemistry, Karadeniz Technical University. Source: Colak A, Faiz Ö, Sesli E (2009). „Nutritional composition of some wild edible mushrooms” (PDF). Türk Biyokimya Dergisi [Turkish Journal of Biochemistry]. 34 (1): 25—31. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2017.
Извори[уреди | уреди извор]
Матија Јосиповић, (2012) Гљиве - водич за препознавање, Ријека: Leo-commerce, ISBN:978-953-218-340-5
