Пређи на садржај

Пунсалмаџин Очирбат

С Википедије, слободне енциклопедије
Пунсалмаџин Очирбат
Лични подаци
Датум рођења(1942-01-23)23. јануар 1942.(82 год.)
Место рођењаЗавхан, Народна Република Монголија
ПрофесијаИнжењер, политичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Монголска народна партија (1965–1993)
председник Монголије
21. март 1990 — 20. јун 1997.
Претходникфункција установљена (Јамбин Батмунах, као председник НР Монголије)
НаследникНацагин Багабанди

Пунсалмаџин Очирбат (монг. Пунсалмаагийн Очирбат; Завхан, 23. јануар 1942) монголски је политичар, последњи председник Народне Републике, те први председник Републике Монголије од 1990. до 1997. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у провинцији Завхан, Монголија. Основну и средњу школу похађао је од 1951. до 1960. у Улан Батору, након чега је студирао на Лењиградском рударском факултету. Дипломирао је 1965. са титулом инжењера рударства. Исте године се вратио у Монголију и постао члан Монголске народне револуционарне партије[1] .

Од 1967. је био директор рудника у провинцији Дархан-Ул, а од 1972. заменик министра рударства. Од 1976. је био посланик у Великом хуралу и члан Централног комитета МНРП, те ускоро и министар рударства и геологије. Од 1985. је био председник Државне комисије за стране економске односе и постао министар када је комисија 1987. уздигнута на статус министарства.

Председник Монголије

[уреди | уреди извор]

Услед економско-политичких промена у Источном блоку, вођство државе на челу с Јамбином Батмунахом дало је оставку 21. марта 1990. године. Очирбат је на парламентарним изборима у јулу 1990. био изабран за посланика у Великом хуралу, након чега су га чланови хурала изабрали за председника НР Монголије[2]. Новим уставом из 1992. године, Народна Република Монголија је укинута и проглашена Република Монголија, па је тако и Очирбатова функција променила име у председник Републике Монголије. Након усвајања новог устава, 1993. су били одржани председнички изборима на којима је победио Очирбат, као први председник којег су директно изабрали грађани а не чланови Великог хурала.

Очирбат је покренуо реформе којима је настојао да што пре искорени социјализам и уведе капитализам у Монголију. Због идеолошких неслагања с вођством МНРП, напустио је партију 1993. године, а реформе нису донеле напредак монголској привреди. Економска ситуација се погоршала: појавила се инфлација, те несташице прехрамбених намирница и енергије.

Монголску спољну политику базирао је на посебном развијању добрих односа са два највећа суседа, Русијом и Кином, а током 1994. обишао је више земаља у Јужној и Југоисточној Азији, те с њима потписао трговачке споразуме.

Учествовао је на председничким изборима 1997. али му гласачи нису били наклоњени због неуспеха привредних реформи у преласку са социјализма на капитализам. Освојио је 29% гласова, а победио га је кандидат МНРП, Нацагин Багабанди[3] .

Живот после председничког мандата

[уреди | уреди извор]

Након пораза на изборима, Очирбат се повукао из политике и основао „Закладу Очирбат“, непрофитну невладину организацију, која се бави смањењем сиромаштва, развојем самодостатности, те за промицање еколошке и просветне едукације у Монголији[4].

Од 2005. године члан је Уставног суда Монголије[5] .

Носилац је више монголских одликовања и медаља[5] .

Ожењен је и има двоје деце.

  1. ^ Oliver Corff und Cäwälmaagiïn Batmönx. „Who is Who in der Mongolei”. Приступљено 21. 4. 2013. 
  2. ^ New York Times. „Mongolia Ousts Leaders and Ends Communists' Monopoly on Power”. Приступљено 21. 4. 2013. 
  3. ^ New York Times. „Mongolian Ex-Communist Wins Upset Vote”. Приступљено 21. 4. 2013. 
  4. ^ „Ochirbat Foundation”. Архивирано из оригинала 01. 06. 2013. г. Приступљено 21. 4. 2013. 
  5. ^ а б Constitutional Court of Mongolia. „Ochirbat”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2013. г. Приступљено 21. 04. 2013.