Фарук I Египатски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фарук I Египатски
Kingfarouk1948.jpg
краљ Фарук I
Датум рођења (1920-02-11)11. фебруар 1920.
Место рођења Каиро
Египат
Датум смрти 18. март 1965.(1965-03-18) (45 год.)
Место смрти Рим
Италија
Отац Фуад I Египатски
Мајка Назли Сабри[1][2]
Потомство 1) Фериал Египатски (1938-2009)
2) Фазија Египатска (1940-2005)
3) Фадија Египатска (1943-2002)
4) Фуад II Египатски (1952-)
Краљ Египта
Период 28. април 1936 — 26. јул 1952.
Претходник Фуад I Египатски
Наследник Фуад II Египатски
CoA of Kingdom of Egypt.PNG

Фарук I Египатски (арап. فاروق الاول; Каиро, 11. фебруар 1920[3]Рим, 18. март 1965) био је последњи египатски краљ (владао од 1936. до 1952). Наследио је свога оца, Фуада I 1936. године. Његов пуни назив је Његово величанство Фарук, по милости Божијој, краљ Египта и Судана, владар Нубије и Курдуфама и Дарфура.[4]

Биографија[уреди]

Школовао се на Краљевској војној академији у Енглеској. Крунисан је у 16. години живота, 29. јула 1937. Том приликом је одржао јавни говор на радију, што је било први пут да се неки владар Египта обрати нацији директно на такав начин. Живео је луксузно и раскошно, имао је велико богатство. У првим годинама власти, био је омиљен, поготово у племићким круговима. Током Другог светског рата, Египат је званично био неутралан, иако се у њему налазила британска војска, тачније њена северноафричка компонента, Осма Армија. Фарук I је лично показивао извесне симпатије према нацистичкој Немачкој и фашистичкој Италији и није се одрекао својих италијанских саветника, упркос британским захтевима.[5]Египат је званично објавио рат Немачкој тек 1945, и то, по речима самог Фарука, пре свега зато да би загарантовао позицију Египта у послератним преговорима и Уједињеним Нацијама.

Фарук I трпео је критике народа због корумпиране и неефикасне власти, због наставка де факто Британске окупације, због пораза египатске војске у рату с Израелом и остало. разлога. САД је преко ЦИА-е помогао свргавање Фарука I. Године 1952, свргнула га је група младих војника под називом Слободни официри, на челу с Гамалом Абделом Насером, који је дошао на чело Египта.[6]

Фарук је после тога живео у егзилу у Мароку, а затим у Риму. Одузето му је египатско па је узео монегашко држављанство, захваљујући пријатељству с Ренијеом III од Монака. Био је љубитељ хране па се удебљао до око 135 kg. Умро је у ресторану у Риму, након обилног оброка.[7]

Био је ожењен два пута, с Сафиназ Зулфикар и Нариман Садек. Имао је четворо деце.

Његова сестра Фавзија Египатска била је иранска краљица од 1941. до развода 1948. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Goldschmidt (2000). стр. 191.
  2. „Ancestors of Queen Nazli” (JPG). Egy.com. Приступљено 15. 7. 2013. 
  3. Jessup (1998). стр. 205.
  4. Whiteman & Hackworth (1963). стр. 64.
  5. Pinkus (2005). стр. 161.
  6. Miles Axe Copeland, Jr., "The Game of Nations: The Amorality of Power Politics, New York: Simon & Schuster, 1970"
  7. „Egypt: A Tale of Two Autocrats”. TIME Magazine. 26. 3. 1965. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Фуад I
Краљ Египта
19361952.

Наследник:
Фуад II