Пушка Бертје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Fusils et mousquetons Berthier
Carbine Berthier M1916 (Swedish Army Museum).png
Карабин Бертје М1916
Врста Брзометна пушка репетирка
Порекло  Француска
Употреба
Употреба у Француска и њени савезници
Бојно деловање Боксерски устанак
Први светски рат
Турски рат за независност
Други светски рат
Арапско-израелски рат (1948)
Први индокинески рат
Вијетнамски рат
Алжирски рат за независност
Производња
Произвођач Chatellerault, Saint-Etienne и Tulle
Произведено преко 2.000.000 комада
Варијанте види Верзије
Спецификације
Тежина Mle 1892- 3.1 kg
Дужина 945 mm
Дужина цијеви 453 mm
Калибар 8x50mmR
7.5x54 mm
Врста операције Репетирка
Начин дејства Појединачно
Брзина паљбе 8-12 мет/мин
Брзина зрна 730 m/s
Макс. еф. домет 400 m
Одвојиви магацин клипни 3 комада или увећани 5 ком.
Нишан механички

Бертје је назив за породицу француских карабина и пушака репетирки са обртночепним затварачем, које су уведене у службу почетком 1890-их. Првобитно као коњички карабини које је конструисао Емил Бертје, а касније на бази карабина су направљене и стандардне пушке.

Пушке и карабине Бертје су углавном користиле француске колонијалне снаге, коњица и жандармерија. Произведено је преко 2 милиона комада.[1]

Током Првог светског рата ова пушка се нашла и у наоружању Српске војске на Солунском фронту.

Историја[уреди]

Карабин и пушка Бертје Српске војске са Солунског фронта

Бертје настаје 1890. године као артиљеријски и коњички карабин под ознаком „Mousquetons Berthier” који су се знатно разликовали од пушке Lebel 1886. Овај карабин је дизајнирао Емил Бертје, инжињер у Алжирским железницама. Тај карабин је користио муницију 8мм Лебел као и пушка Лебелка. Карабини Бертје су 1890. и 1892. заменили застареле једнометне карабине „Gras 1874”. Карабинске верзија пушке Lebel 1886 се показала као неадекватна током испитивања због тежине и веома спорог пуњења док би војник био на коњу. Бертјеови карабини су користили магацине базиране на патенту Манлихера али са капацитетом од 3 метака. Предност карабина Бертје у односу на пушку Лебел је било доста брже пуњење иако је Лебелка имала капацитет 8 метака.

Након успешног увођења карабина, на њиховој основи настају и војничке пушке које су се користиле првенствено у Француским колонијама и од стране колонијалних трупа. Ове пушке су носиле ознаке „Mle 1902” и „Mle 1907”. Биле су лакше и једноставније за одржавање, а показало се и да су прикладније за употребу у џунглама у односу на пушку Лебелку.

Отворени затварач пушке Вертје

На почетку Првог светског рата француска војска у Европи је била наоружана пушкама Lebel 1886 док су артиљерци, коњица и жандарми носили карабине Бертје. Трупе у колонијама су користиле карабине и пушке система Бертје.

Након што се показало да су пушке Lebel 1886 иако издржљиве и робусне ипак компликоване за пуњење па тако долази до настанка пушке која је носила ознаку „Fusil Mle 1907/15”. Произведено је 435.000 пушака М1907/15, а ову пушку је користила Легија странаца али и Српска војска, амерички и црначки добровољци који су се борили на француској страни као и Руске експедиционе снаге у Француској и на Солунском фронту.[2]. Српска војска је након реорганизације на Крфу комплетно пренаоружана француском опремом, међу којом и пушкама Бертје. Укупно је из Француске добијено око 150.000 пушака М1907/15.[3]

После рата француска војска је планирала замену муниције 8мм Лебел јер није била погодна за већи капацитет метака због оивичења при дну али ипак карабини и пушке Бертје остају у наоружању артиљераца, коњице, жандарма као и колонијалних трупа док француска армија и даље користи пушку Lebel 1886.

Након увођења у службу новог метка 7.5×54мм долази до преправљања пушака и карабине Бертје у тај калибар међутим само 80.000 комада је преправљено у нови калибар јер је 1936. у наоружање уведен пушка МАС-36.

Упркос новој пушци, француска армија током Другог светског рата је и даље користила Бертје. Карабини и пушке Бертје су коришћени током битке за Француску и битке за норвешку 1940.

Након Другог светског рата Бертје су углавном били повучени из употребе и остали су у резерви.

Карабини Бертје су ипак и даље остали у употреби од стране Легије странаца, прекоморских колонијалних јединица док су у наоружању француских полицијцских јединица ове пушке остале све до 1980-их.

Крајем 1940-их Турска својим шумарима даје на коришћење карабине Бертје који су заробљени током Првог светског рата, а касније су послужили шумарима за заштиту шума од крађе дрва.

Модели и верзије[уреди]

Карабин М1892/27
M34 кратка пушка, преиначена на 7.5x54mm
  • La carabine de cavalerie-коњички карабин из 1890. Познат и као „Manlicher Berthier”. Тежак 2.7кг и са капацитетом од 3 метка.
  • La carabine de cuirassiers Mle 1890- карабин намењен елитној коњици.
  • Le mousqueton d’artillerie Mle 1892-карабин намењен артиљерцима.
  • Le fusil Mle 1902 de tirailleur indochinois-пушка намењена колонијалним трупана у Индокини.
  • Le fusil Mle 1907 de tirailleur sénégalais-пушка намењена сенегалским трупама.
  • Le fusil Mle 1907/15-пушка капацитета 3 метака, коришћена и у Српској војсци, такође може користити бајонет пушке Лебел.
  • Le fusil Mle 1907/15-M16 -пушка капацитета 5 метака.
  • Lе Mousqueton Mle 1892 M 16 -карабин капацитета 5 метака.
  • Le fusil 07/15 M 34-пушке из 1915. преиначене у калибар 7,5×54 мм. Капацитет магацина 5 метака.

Корисници[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Винтовки системы Бертье // М. Р. Попенкер, М. Милчев. Вторая мировая: война оружейников М., «Яуза» — ЭКСМО, (2009). стр. 417-425
  2. ^ А. Б. Жук. Энциклопедия стрелкового оружия: револьверы, пистолеты, винтовки, пистолеты-пулемёты, автоматы. М., ООО «Издательство АСТ», «Воениздат», (2002). стр. 594-595
  3. ^ Fusil sistema Berthier 8 mm. M1907/15/16

Литература[уреди]

  • Claude Lombard, "La manufacture Nationale de Chatellerault",1987, Brissaud a Poitiers, . ISBN 2-902170-55-6.
  • Bruce N. Canfield, US Infantry Weapons of the First World War, Copy right Bruce N. Canfield 2000, Andrew Mowbray, Inc- publisher. ISBN 0-917218-90-6. Page 95-98

Спољашње везе[уреди]