Радавац

Координате: 42° 44′ 10″ С; 20° 19′ 20″ И / 42.7361° С; 20.3222° И / 42.7361; 20.3222
С Википедије, слободне енциклопедије

Радавац
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПећки
ОпштинаПећ
Становништво
 — 2011.1.352[1]
Географске карактеристике
Координате42° 44′ 10″ С; 20° 19′ 20″ И / 42.7361° С; 20.3222° И / 42.7361; 20.3222
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина493 m
Радавац на карти Србије
Радавац
Радавац
Радавац на карти Србије

Радавац (алб. Radacë или Radaca, или Radaci или Radac) је насељено место у општини Пећ, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.352 становника.

Положај[уреди | уреди извор]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Радавац површине 559 ha. Село је смештено у Пећком подгору, на левој обали Белог Дрима. Овде се налази Споменик природе „Извориште Белог Дрима са пећином и водопадом Радавац“.

Историја[уреди | уреди извор]

Први сачувани писани помен о Радавцу је из 1381. године, у повељи српског кнеза и цара Лазара којом је село приложено руском манастиру Светог Пантелејмона на Светој гори. У турском попису из 1458. године у Радавцу су уписана 24 српска домаћинства и манастир Св. Спаса са десет калуђера. Изнад данашње хидроцентрале налазе се остаци темеља цркве, а у њиховој близини темељи помоћних економских зграда и оградног зида дугог неколико десетина метара којим је манастир био утврђен. Очувани су остаци и друге, мање сеоске цркве, као и великог гробља ранијег српског становништва.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2011. године, Радавац има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Албанци 1.319 (97,56%)
Бошњаци 24 (1,77%)
Египћани 7 (0,51%)
други и недоступно 2 (0,16%)
Укупно 1.352


Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 546
1953. 567
1961. 732
1971. 910
1981. 1.143
1991. 1.345
2011. 1.352

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]