Сига (Пећ)

Сига
Сига;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Пећки
Општина	Пећ
Становништво
— 2011.	346
Географске карактеристике
Координате	42° 42′ 28″ С; 20° 18′ 20″ И / 42.7079° С; 20.3056° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	534 m
	Сига Сига на карти Србије

Сига (алб. Sigë) је насељено место у општини Пећ, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 346 становника.

Положај

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Сига површине 354 ha. Село се налази у Метохијском подгору, у подножју планине Русолије.

Историја

Под планином Русолијом постојала је врло стара црква, са зидовима који су местимично били високи и до четири метра. По предању, црква је била старија од манастира Дечана. На њеним темељима је 1937. године почела градња нове цркве Св. Димитрија, која је прекинута 1941. године. Током Другог светског рата српску цркву у селу су опљачкали и демолирали Албанци.^[2] Завршетак радова и освећење храма је обављено 1977. године. Покрај храма је извор са, како се верује, лековитом водом. Очувано је старо српско гробље, са неколико примерака старих надгробних камених плоча и већих крстача.

Становништво

До 1999. године у селу је било око 150 Срба. Према попису из 2011. године, Сига има следећи етнички састав становништва:

Националност^[1]	2011.^[а]
Албанци	331 (95,66%)
Бошњаци	8 (2,31%)
Срби	3 (0,86%)
Ашкалије	1 (0,28%)
други	3 (0,89%)
Укупно	346

Демографија^[1]^[3]
Година	Становника
1948.	163
1953.	189
1961.	189
1971.	340
1981.	419
1991.	428
2011.	346

Напомене

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

^ ^а ^б ^в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
^ Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. стр. 57. ISBN 978-86-519-2761-7.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)

[3] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[попис-1] а ^б ^в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)

[2] Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. стр. 57. ISBN 978-86-519-2761-7.

[4] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[а]

[3]