Разговор:Мустафа Голубић/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Ставио сам ПОВ зато што се ради о спектакуларним инкриминацијама које нису прихваћене од озбиљне историје. Описују се тајни догађаји за које су могли знати само учесници, а као референца се наводи фељтон на нивоу жуте штампе. Изразито неенциклопедијски.--Gorran 15:15, 27. април 2007. (CEST)
- Хмм, опет мало на граници...оставићу ПОВ засад, а додаћу референце.--Велимир85 15:23, 27. април 2007. (CEST)
Лик је сигурно душу дао за роман - био је ликвидатор Коминтерне. Добрици Ћосићу је послужио као образац за којег-оно-беше лика, не могу да се сетим. Али ово како га је "другарица Јара Рибникар" цинкарила Гестапоу, и како је онај поцепао писмо и зајебо Стаљина, хмммм...--Gorran 15:31, 27. април 2007. (CEST)
- Другове и другарице сам избрисао, а ово за цепање депеше је јако занимљиво. Влада Поповић је или био јако луд или јако глуп да цепа Стаљинове депеше, или је цела прича погрешно пренета.--Велимир85 15:56, 27. април 2007. (CEST)
Супер је занимљиво, само више личи на бајку. Нпр., чак ни Немци нису сматрали експлозију у Смедереву за диверзију, него за несрећан случај. Који се, узгред, догодио пре напада на СССР. Иначе, званични попис погинулих из Смедерева даје укупан број од 312 жртава за све 4 године рата. И тако даље...--Gorran 17:39, 27. април 2007. (CEST)
Мустафа Голубић није био члан организације "УЈЕДИЊЕЊЕ ИЛИ СМРТ", или ти Црне Руке. ПИЈЕМОНТ. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Pijemont (разговор • доприноси) | 23:57, 12. септембар 2007.
Лично сам навео референце за делове текста које сам исправио, да би се разликовало од Литертуре којом су се правдали спорни делови текста. Веома је некоректно обрисати референце које сам навео, обрисати литертуру која је постојала и цели текст везати у литературу Енциклопедија Југославије у којој нема преко 80 % навода из овог текста и тако оставити делове због којих је текст носио ознаку пов. Текст у енциклопедији је писао Веселин Митрашиновић руководилац Архива ЦК СК СР Босне и Херцеговине и тако му се додају делови које није написао. --Drazetad (разговор) 13:01, 24. јун 2008. (CEST)
Спољашње везе
Додао сам линкове у спољашњим везама, јер је неко обрисао референце. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.16.56 (разговор • доприноси) | 09:18, 26. март 2009.
Први поднаслов
Због чега си тако експресно обрисао линкове у спољашњим везама које сам унео? Немој то да радиш јер је ово слободна енциклопедија! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.16.56 (разговор • доприноси) | 09:35, 26. март 2009.
Руски став
Читам [1], па ми је занимљиво што они тврде на кинада није био официр НКВДа, већ само њихов агент, а такође негирају пола ствари које овде пишу. С друге стране, занимљива је јако његова лична карактеристика као више националистички него комунистички оријентисаног. Је ли овај извор довољно валидан да би био убачен у чланак? --В. Бургић (реци...) 23:57, 15. јул 2009. (CEST)
Допуна
Поређано хронолошки.
- Према неким тврдњама, Голубић је још као гимназијалац постао обавештајац руске тајне милиције Охрана. Али истраживања поводом такве тврдње дала су негативан одговор.[1]
- Војислав Танкосић је обучавао Голубића као добровољца за комитске акције у БиХ.[2]
- У Београду је, на једном политичком митингу 1912, Голубић срео Гаврила Принципа и обећао му је да ће га упознати са литератима и четницима.[3]
- Милош Богићевић, у једној својој књизи о Солунском процесу, трвди је да је 1914. на састанку младобосанаца у Тулузу (Француска) присуствовао Мустафа Голубић, где је донета одлука о атентату на Оскара Поћорека.[4]
- Перо Слијепчевић наводи да му је Гаћиновић потврдио Мустафино присуство састанку, одржаног у Тулузу 1913.
- Према изјавама Мухамеда Мехмедбашића, изнетих на једном саслушању након преласка у Црну Гору, у заверу (Сарајевски атентат) га је увукао један муслиман по имену Голубић, који се тада налазио у Паризу.[5]
- Аписов пријатељ био је и младобосанац Мустафа Голубић.[6]
- Мустафа Голубић и још један младобосанац дошли су код Аписа 1916., са замишљу да се преко Швајцарске пребаце у Немачку и да тамо изврше атентат на цара Вилхелма.[7]
- Српска полиција је притворила младобосанца Голубића на Солунском фронту и мучила га да би лажно сведочио против Аписа. Међутим, Голубић се јуначки држао и одбио да то учини.[8]
Референце
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 766
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 479
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 317
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 466
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 465
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 680
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 746
- ^ Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд 1966, стр. 684
--93.87.152.60 (разговор) 22:17, 10. новембар 2010. (CET)
У иѕворима је наведено име Вјекослав Ценчић, треба Вјенцеслав. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.222.88.197 (разговор • доприноси) | 09:58, 6. јануар 2013.
Исправљено Ценчићево име. С обзиром да је он прилично познат аутор није добро да се такве грешке поткрадају јер доводе у питање и валидност осталих података.--Orion1964 (разговор) 12:34, 29. јануар 2014. (CET)
Покварене спољашње повезнице
Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!
- http://www.maticasrpska.org.rs/biografije/biografije_sbr.pdf (archive)
- In Мустафа Голубић on 2014-09-07 08:39:27, 404 Not Found
- In Мустафа Голубић on 2014-09-21 11:13:19, 404 Not Found
Веб страница је сачувана у Интернет архиви. Препоручујемо вам да ставите везу до одређене архивиране верзије: [2].--Autobot (разговор) 13:13, 21. септембар 2014. (CEST)