Рут Озеки

С Википедије, слободне енциклопедије
Рут Озеки
Рут Озеки потписује књиге у хотелу Ла Росе у Санта Роси, 21. марта 2013.
Лични подаци
Датум рођења(1956-03-12)12. март 1956. (68 год.)
Место рођењаЊу Хејвен, Конектикат, САД
Званични веб-сајт
www.ruthozeki.com

Рут Озеки (енгл. Ruth Ozeki; Њу Хејвен, Конектикат (САД), 12. марта 1956) је америчко-канадска ауторка, редитељка и зен будистички свештеник. Њене књиге и филмови, укључујући романе My Year of Meats (Моја година меса) (1998), All Over Creation (Све преко стварања) (2003), A Tale for the Time Being (Прича за биће времена) (2013) и The Book of Form and Emptiness (Књига о форми и празнинама) (2021) настоје да интегришу лични наратив и друштвени питања, и баве се темама које се односе на науку, технологију, еколошку политику, расу, религију, рат и глобалну популарну културу. Њени романи су преведени на више од тридесет језика. Предаје креативно писање на Смит колеџу, где је професорка хуманистичких наука Grace Jarcho Ross 1933 на Одсеку за енглески језик и књижевност. [1] [2]

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Озеки је рођен 12. марта 1956. Одрасла је у Њу Хејвену, Конектикат, и ћерка је америчког лингвисте, антрополога и научника Маја Флојда Лаунзберија и лингвисте Масако Јокојаме. Године 1980. дипломирала је на Смит колеџу са дипломом енглеског и азијског језика, а након дипломирања добила је стипендију јапанског министарства образовања (Монбукагакушо) за дипломски рад на Универзитету Нара. [3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Филм и телевизија[уреди | уреди извор]

Године 1985, Озеки се преселила у Њујорк и почела да ради као уметнички директор и дизајнер продукције [4] за нискобуџетне хорор филмове, укључујући Mutant Hunt (1987) [5] и Robot Holocaust (1986). [6] Године 1988. почела је да ради за Telecom Staff, јапанску продукцијску компанију, координирајући, продуцирајући и режирајући документарне програме за јапанску ТВ. За то време, режирала је епизоде See the World by Train (Видети свет возом) [7] и копродуцирала пилот документарну ТВ мини серију Fishing With John (1991), [8] у којој су глумили музичар Џон Лури и редитељ Џим Џармуш. Озекијев први филм, Body of Correspondence (1994), снимљен у сарадњи са уметницом Марином Зуркоу, освојио је New Visions Award на Филмском фестивалу у Сан Франциску [9] и емитован на ПБС-у. [10] Њен други филм, Halving the Bones (1995), говори аутобиографску причу о Озекином путовању док она доноси остатке своје баке кући из Јапана. Номинован је за Велику награду жирија на филмском фестивалу Санденс, а приказан је у Музеју модерне уметности у Њујорку, на Светском филмском фестивалу у Монтреалу и на филмском фестивалу Маргарет Мид, између осталих. [11] [12]

Писање[уреди | уреди извор]

Озекијев дебитантски роман My Year of Meats (Моја година меса) (Viking Penguin, 1998), заснован на њеном раду на јапанској телевизији, говори о две жене, које живе на супротним странама света, чије животе повезује ТВ кулинарска емисија. [13] Моја година меса је награђена 1998. године Kiriyama Prize и 1998. Imus/Barnes & Noble American Book Award. [14] Њен други роман, All Over Creation (Целокупно стварање) (Viking Penguin, 2003), фокусира се на породицу која се бави узгојем кромпира у Ајдаху и групу активиста за заштиту животне средине која се противи употреби ГМО. [15] Аутор Мајкл Полан назвао је All Over Creation „паметним убедљивим романом о свету у којем не схватамо да живимо“. [16] All Over Creation је добио ВИЛА књижевну награду за савремену фикцију 2003. и Америчку награду за књигу 2004. године од Фондације Пре Колумба.

Озекијев роман из 2013. A Tale for the Time Being (Прича за биће времена) (Viking Penguin) прича причу о мистериозном дневнику који је написала проблематична ученица у Токију који је изронио на обалу северозападне обале Пацифика у Канади након јапанског земљотреса и цунамија 2011. Дневник открива романописац по имену Рут, која постаје опседнута откривањем судбине девојчице. Џуно Дијаз назвала је овај Озекијев роман „апсолутно најбољим — очаравајућим, интелигентним, урнебесним и срцепарајућим, често на истој страни“. [17] Роман је 2013. награђен Los Angeles Times Book Prize за белетристику и проглашен је за првог добитника књижевне награде Јаснаја Пољана 2015. (коју су основали Музеј и имање Лава Толстоја и Samsung Electronics) за најбољи страни роман 21. века. [18] Књига је добила неколико других домаћих и међународних награда, а објављена је у више од тридесет земаља.

У свом првом делу аутобиографске литературе, The Face: A Time Code (Restless Books, 2016), Озеки пише о трочасовном експерименту посматрања, у којем је проучавала свој одраз у огледалу и водила дневник мисли које су се појавиле током тога време. [19] The Face: A Time Code је објављен као део револуционарне серије Restless Books, The Face, у којој су аутори Tash Aw и Chris Abani. [20]

Године 2021, Озеки је објавила свој четврти роман The Book of Form and Emptiness (Књига облика и празнине). [21] [22] О 14-годишњем дечаку који почиње да чује гласове из ствари у кући након смрти његовог оца, књига је у јуну 2022. добила Женску награду за фикцију [23] [24]

Подучавање[уреди | уреди извор]

Од 1982. до 1985. Озеки је предавала на одсеку за енглески језик на Универзитету Кјото Сангио и основала је школу енглеског језика у Кјоту, Јапан. [25] Тренутно је професор хуманистичких наука Grace Jarcho Ross 1933 на Одсеку за енглески језик и књижевност на колеџу Смит у Нортемптону, Масачусетс. [26]

Зен[уреди | уреди извор]

Озеки је заређен за Сото зен будистичког свештеника 2010. године; практикује зен будизам са Зокецу Норманом Фишером . Она је уредница веб странице Everyday Zen. [27]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Озеки своје време дели на Нортхамптон, Масачусетс ; Њујорк, Њујорк; и острво Кортес, Британска Колумбија. Удата је за немачко-канадског уметника за заштиту животне средине Оливера Келхамера, који предаје на факултету за одрживе системе на Parsons School of Design у Њујорку. [28] [29]

Њено законско име је Рут Дајана Лоунсбери. Озеки је књижевни псеудоним, преузето из презимена њеног бившег дечка и изабрано да боље представља њено мешовито етничко наслеђе. [30]

Награде и признања (изабор)[уреди | уреди извор]

  • 2022: Добитница женске награде за фикцију [31] за The Book of Form and Emptiness (Књигу облика и празнине).
  • 2015: Књижевна награда Јасне Пољане за страну књижевност, Музеј и имање Лава Толстоја, за A Tale for the Time (Прича за биће времена). Озеки је била први међународни добитник ове награде. [32]
  • 2015: Међународна International Dublin Literary Award за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена) [33]
  • 2014: Награда Дос Пасос за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена) [34]
  • 2014: Национална награда круга књижевних критичара (фикција), ужи избор за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена)[35] [36]
  • 2014: Medici Book Club Prize за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена)[37]
  • 2014: Канадско-јапанска књижевна награда за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена)[38]
  • 2014: Награда Сунбурст за изврсност у канадској књижевности фантастичног за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена) [39]
  • 2013: Ужи избор за Награду Букер за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена). Озеки је био први зен будистички свештеник који је ушао у ужи избор за Награду Букер. [40]
  • 2013: Добитник Los Angeles Times Book Prize (фикција) за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена) [41]
  • 2013: Kitschies Red Tentacle Prize (UK) за A Tale for the Time Being (Прича за биће времена) [42]
  • 2004: Америчка књижевна награда за целокупно стваралаштво [43]
  • 2003: Књижевна награда WILLA за савремену фикцију за свеобухватно стваралаштво [44]
  • 1998: Награда Киријама за My Year of Meats (Моју годину меса)
  • 1998: Imus/Barnes & Noble American Book Award за My Year of Meats (Моју годину меса) [45]
  • 1994: Награда Међународног удружења документарних филмова за изузетна достигнућа за Halving the Bones
  • 1994: Кодак награда за креативну употребу кинематографије за Halving the Bones
  • 1994: Филмски и видео фестивал у Сан Франциску, New Visions Award за Body of Correspondence (Тело кореспонденције).

Дела[уреди | уреди извор]

Новеле[уреди | уреди извор]

Аутобиографија[уреди | уреди извор]

Филмови[уреди | уреди извор]

  • Halving the Bones, 1995.
  • Body of Correspondence, 1994.

Антологије (изабрано)[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ruth Ozeki | Penguin Random House”. www.penguinrandomhouse.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2019. г. Приступљено 27. 3. 2017. 
  2. ^ „Where We Are for the Time Being with Ruth Ozeki - Los Angeles Review of Books”. Los Angeles Review of Books (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 7. 2018. г. Приступљено 27. 3. 2017. 
  3. ^ „long bio”. Ozekiland. Архивирано из оригинала 23. 4. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2016. 
  4. ^ „Ruth Ozeki Lounsbury”. IMDb. Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  5. ^ Gianasi, Rick; Fahey, Mary; Reynaldi, Ron; Vrenon, Taunie (1. 6. 1987). „Mutant Hunt”. IMDb. Архивирано из оригинала 25. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  6. ^ Culf, Norris; Hartstein, Nadine; Ornsteiner, J. Buzz Von; Delora, Jennifer (20. 1. 1987). „Robot Holocaust”. IMDb. Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  7. ^ „See The World By Train”. TELECOM STAFF (на језику: јапански). Архивирано из оригинала 25. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  8. ^ Lurie, John; Tyler, Nik; Webb, Robb (1. 1. 2000). „Fishing with John”. IMDb. Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  9. ^ „Body of Correspondence | San Francisco Film Festival”. history.sffs.org. Архивирано из оригинала 18. 4. 2022. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  10. ^ „Body of Correspondence | ITVS”. itvs.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 2. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  11. ^ „WOMEN MAKE MOVIES | Halving the Bones”. www.wmm.com. Архивирано из оригинала 24. 5. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  12. ^ „Sundance Film Festival (1996)”. IMDb. Архивирано из оригинала 19. 2. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2017. 
  13. ^ My Year of Meats by Ruth Ozeki | PenguinRandomHouse.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  14. ^ „Talk Radio Personality Imus Behind Richest Book Awards”. tribunedigital-chicagotribune (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  15. ^ All Over Creation by Ruth Ozeki | PenguinRandomHouse.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  16. ^ Noble, Barnes &. „All over Creation”. Barnes & Noble (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  17. ^ Noble, Barnes &. „A Tale for the Time Being”. Barnes & Noble (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  18. ^ „Ruth Ozeki Wins 2015 Yasnaya Polyana Literary Award”. PublishersWeekly.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 2. 2017. г. Приступљено 7. 2. 2017. 
  19. ^ „The Face: A Time Code”. Restless Books (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 2. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  20. ^ „The Face”. Restless Books (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 2. 2017. г. Приступљено 7. 2. 2017. 
  21. ^ Harrison, M John (6. 10. 2021). „The Book of Form & Emptiness by Ruth Ozeki review – a Zen chorus”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2021. 
  22. ^ Boyagoda, Randy (22. 10. 2021). „The Book of Form & Emptiness — a story about storytelling”. Financial Times. Архивирано из оригинала 18. 11. 2021. г. Приступљено 18. 11. 2021. 
  23. ^ Shaffi, Sarah (15. 6. 2022). „Ruth Ozeki's 'complete joy' of a novel wins Women's prize for fiction”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 7. 2022. г. Приступљено 22. 8. 2022. 
  24. ^ „The Book of Form and Emptiness: Winner of the Women's Prize for Fiction 2022, book by Ruth Ozeki”. Text Publishing. 28. 9. 2021. Архивирано из оригинала 15. 8. 2022. г. Приступљено 22. 8. 2022. 
  25. ^ Lundquist, Molly. „A Tale for the Time Being - Ruth Ozeki - Author Biography”. www.litlovers.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  26. ^ „Ruth Ozeki | Smith College”. www.smith.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  27. ^ „Everyday Zen”. Ozekiland (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 3. 2017. г. Приступљено 26. 3. 2017. 
  28. ^ „Ruth Ozeki”. Goodreads. Архивирано из оригинала 18. 3. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2017. 
  29. ^ „Oliver Kellhammer”. www.newschool.edu. Архивирано из оригинала 28. 3. 2017. г. Приступљено 27. 3. 2017. 
  30. ^ Alex Laughlin (2017-05-05). „How Ruth Ozeki renamed herself”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 18. 6. 2022. 
  31. ^ „Announcing the 2022 winner of the Women's Prize!”. 15. 6. 2022. Архивирано из оригинала 15. 6. 2022. г. Приступљено 15. 6. 2022. 
  32. ^ Guzeva, Alexandra (29. 10. 2015). „American writer honored with Yasnaya Polyana literary award”. Russia Beyond The Headlines (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 3. 2017. г. Приступљено 2. 2. 2017. 
  33. ^ Chamberlain, Adrian. „Cortez Island author Ruth Ozeki earns IMPAC award nomination”. Times Colonist. Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 28. 3. 2017. 
  34. ^ „Dos Passos Prize”. Архивирано из оригинала 11. 5. 2015. г. Приступљено 19. 12. 2014. 
  35. ^ Kirsten Reach (14. 1. 2014). „NBCC finalists announced”. Melville House Books. Архивирано из оригинала 8. 1. 2017. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  36. ^ „Announcing the National Book Critics Awards Finalists for Publishing Year 2013”. National Book Critics Circle. 14. 1. 2014. Архивирано из оригинала 15. 1. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2014. 
  37. ^ „Ruth Ozeki Wins the Medici Book Club Prize for A Tale for the Time Being - News About Penguin Books USA”. www.penguin.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 8. 2. 2017. г. Приступљено 7. 2. 2017. 
  38. ^ „Novelist and Zen priest Ruth Ozeki wins Canada Japan Literary Award”. Lion's Roar (на језику: енглески). 12. 12. 2014. Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 28. 3. 2017. 
  39. ^ „2014 Sunburst Winners | The Sunburst Award Society”. www.sunburstaward.org. Архивирано из оригинала 8. 2. 2017. г. Приступљено 7. 2. 2017. 
  40. ^ Linda Morris (11. 9. 2013). „Eleanor Catton youngest author ever shortlisted for Booker”. The Age. Архивирано из оригинала 25. 8. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2016. 
  41. ^ Carolyn Kellogg (11. 4. 2014). „Jacket Copy: The winners of the Los Angeles Times Book Prizes are ...”. LA Times. Архивирано из оригинала 26. 4. 2014. г. Приступљено 14. 4. 2014. 
  42. ^ Flood, Alison (13. 2. 2014). „Ruth Ozeki beats Thomas Pynchon to top Kitschie award”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Архивирано из оригинала 20. 1. 2023. г. Приступљено 7. 2. 2017. 
  43. ^ „Ruth Ozeki: College & University Programs Author, Speaker | PRH Speakers Bureau”. www.prhspeakers.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 28. 3. 2017. 
  44. ^ Schwartz, Larry. „The Willa Award”. web.mnstate.edu. Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 28. 3. 2017. 
  45. ^ „Writers at Newark: Ruth Ozeki, Cynthia Cruz | Rutgers University - Newark”. www.newark.rutgers.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 3. 2017. г. Приступљено 28. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рут_Озеки&oldid=26687096”