Сава Антић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сава Антић
Antic-Sava.jpg
Сава Антић
Лични подаци
Датум рођења (1930-03-01)1. март 1930.
Место рођења Београд, Србија
Датум смрти 26. јул 1998.(1998-07-26) (68 год.)
Место смрти Београд, Србија
Позиција Нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1945—1948
1948—1950
1951—1963
Бродарац Београд
Црвена звезда
ОФК Београд
- (-)
36 (22)
520 (184)
Репрезентативна каријера**
1956. Југославија 5 (2)
Тренерска каријера
1963—196? ОФК Београд
* Датум актуелизовања: 27. јун 2015.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн Југославија

Сава Антић (Београд, 1. март 1930. — Београд 26. јула 1998.) је бивши југословенски репрезентативац у фудбалу. Играо је у нападу.

Играчку каријеру је почео 1945. у београдском Бродарцу да би 1948. прешао у Црвену звезду где је играо две године за коју је одиграо 36 утакмица и постигао 22 гола.

Од 1950. прелази у ОФК Београд у којем је играо 13 година и ту је завршио своју играчку каријеру. У време највеће славе БСК-а, Сава Антић је пуну деценију и по био не само идејни стратег и достојанствени капитен тима, већ и једна од највећих легенди у историји ОФК Београда.

Са ОФК Београдом освајао је три пута национални Куп (1953, 1955, и 1962) и два пута као капитен подизао прелазни пехар. Занимљиво је да је у сва три финала постизао и голове. У том периоду одиграо је 520 утакмица и постигао 184 гола на званичним утакмицама. Издвајао се као велики спортиста и џентлмен у копачкама, као капитен који је зрачио ауторитетом, непресушном енергијом и велкиом љубављу према свом клубу. Никада у дугој каријери није био искључен, а само два пута је и опоменут и то због приговора после судијских неправди.

Три године је играо за младу репрезентацију Југославије (19531956), постигавши седам голова на девет утакмица. Пуних девет година је био члан Б репрезентације Југославије за коју је играо десет пута и дао шест голова.

За најбољи тим Југославије одиграо је само пет утакмица и то у истој години, 1956. Постигао је и два гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године на којима је Југославија освојила сребрну медаљу. Био је један од најбољих нападача тог времена, али имао је и велики пех. Играо је у време највеће славе Рајка Митића, великог аса Црвене звезде и југословенског фудбала, па тако није могао да добије праву шансу у државном тиму.

По завршетку каријере посветио се тренерском позиву и дипломирао на Вишој тренерској школи. Извесно време је био и први тренер ОФК Београда. Могу му се приписати и велике заслуге за коначну селекцију тима који је 1966. године освојио Куп и показао сјајне партије на европској сцени. Много је волео клуб и читав живот је остао на Омладинском стадиону као популарни, вољени и поштовани ас за сва времена. Једно време је био и директор клуба.

Преминуо је 1998. године.

Спољашње везе[уреди]